Ali ako svet može da ograniči buduće zagrevanje na samo još nekoliko desetina stepena i ispuni međunarodne ciljeve – tehnički moguće, ali malo verovatne prema mnogim naučnicima – onda će nešto manje od polovine glečera na Zemlji nestati, kaže ista studija. Uglavnom mali, ali dobro poznati glečeri marširaju ka izumiranju, kažu autori studije.
U takođe malo verovatnom najgorem scenariju od nekoliko stepeni zagrevanja, 83% svetskih glečera bi verovatno nestalo do 2100. godine, kažu autori studije.
Studija objavljena u četvrtak u časopisu Science ispitala je svih 215.000 kopnenih glečera na svetu – ne računajući one na ledenim pokrivačima Grenlanda i Antarktika – na sveobuhvatniji način od prethodnih studija. Naučnici su zatim koristili kompjuterske simulacije da izračunaju, koristeći različite nivoe zagrevanja, koliko će glečera nestati, koliko triliona tona leda će se istopiti i koliko bi to doprinelo porastu nivoa mora.
Svet je sada na putu porasta temperature od 2,7 stepeni Celzijusa (4,9 stepeni Farenhajta) od predindustrijskih vremena, što do 2100. godine znači gubitak 32% svetske mase glečera, ili 48,5 biliona metričkih tona leda, kao i 68% glečera nestaje. To bi povećalo porast nivoa mora za 4,5 inča (115 milimetara), pored toga što se mora već povećava zbog topljenja ledenih pokrivača i toplije vode, rekao je glavni autor studije Dejvid Rauns.
„Bez obzira na sve, izgubićemo mnogo glečera“, rekao je Rauns, glaciolog i profesor inženjerstva na Univerzitetu Karnegi Melon. „Ali imamo mogućnost da napravimo razliku ograničavajući koliko glečera izgubimo.
„Za mnoge male glečere je prekasno“, rekla je koautorka studije Regine Hock, glaciolog sa Univerziteta Aljaske Ferbanks i Univerziteta u Oslu u Norveškoj. „Međutim, globalno, naši rezultati jasno pokazuju da je svaki stepen globalne temperature važan da bi što više leda bilo zaključano u glečerima.
Predviđeni gubitak leda do 2100. kreće se od 38,7 biliona metričkih tona do 64,4 triliona tona, u zavisnosti od toga koliko se zemaljska kugla zagreva i koliko se uglja, nafte i gasa sagore, prema studiji.
Studija je izračunala da će sav taj led koji se topi dodati bilo gde od 3,5 inča (90 milimetara) u najboljem slučaju do 6,5 inča (166 milimetara) u najgorem slučaju na svetskom nivou mora, 4% do 14% više od prethodnih projekcija.
Tih 4,5 inča porasta nivoa mora od glečera bi značilo da bi više od 10 miliona ljudi širom sveta – i više od 100.000 ljudi u Sjedinjenim Državama – živelo ispod linije plime, koji bi inače bili iznad nje, rekao je porast nivoa mora istraživač Ben Strauss, izvršni direktor Climate Central. Povećanje nivoa mora u dvadesetom veku usled klimatskih promena dodalo je oko 4 inča porastu od superoluje Sendi iz 2012. koja je samo po sebi koštala oko 8 milijardi dolara štete, rekao je on.
Naučnici kažu da će budući porast nivoa mora biti vođen više otapanjem ledenih ploča nego glečera.
Ali gubitak glečera je više od porasta mora. To znači smanjenje zaliha vode za veliki deo svetske populacije, veći rizik od poplava zbog topljenja glečera i gubitak istorijskih ledom prekrivenih mesta od Aljaske do Alpa čak i blizu baznog kampa Mont Everesta, izjavilo je nekoliko naučnika za Asošijeted pres.
„Za mesta kao što su Alpi ili Island… glečeri su deo onoga što ove predele čini tako posebnim“, rekao je direktor Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu Mark Sereze, koji nije bio deo studije, ali ju je pohvalio. „Kako gube svoj led, u izvesnom smislu gube i svoju dušu.
Hok je ukazao na glečer Vernagtferner u austrijskim Alpima, koji je jedan od najbolje proučavanih glečera na svetu, ali je rekao da će „glečera nestati“.
Glečer Kolumbija na Aljasci imao je 216 milijardi tona leda 2015. godine, ali sa samo nekoliko desetinki stepena zagrevanja, Rauns je izračunao da će biti upola te veličine. Ako dođe do zagrevanja od 4 stepena Celzijusa (7,2 stepena Farenhajta) od predindustrijskih vremena, što je malo verovatan najgori scenario, izgubiće dve trećine svoje mase, rekao je on.
„Definitivno je teško gledati i ne ispustiti vilicu“, rekao je Rauns.
Glečeri su ključni za živote ljudi u većem delu sveta, rekla je zamenica glavnog naučnika Nacionalnog centra za sneg i led Tvila Mun, koja nije bila deo studije.
„Glečeri obezbeđuju vodu za piće, poljoprivrednu vodu, hidroenergiju i druge usluge koje podržavaju milijarde (da, milijarde!) ljudi“, rekao je Mun u mejlu.
Mun je rekao da studija „predstavlja značajan napredak u projektovanju kako bi se svetski glečeri mogli promeniti u narednih 80 godina zbog klimatskih promena koje je stvorio čovek“.
To je zato što studija uključuje faktore u promenama glečera koje prethodne studije nisu i detaljnije je, rekli su Rut Motram i Martin Stendel, klimatski naučnici sa Danskog meteorološkog instituta koji nisu bili deo istraživanja.
Ova nova studija bolje utiče na to kako se led na glečerima topi ne samo od toplijeg vazduha, već i vode ispod i na ivicama glečera i kako krhotine mogu usporiti topljenje, rekli su Stendel i Mottram. Prethodne studije su se koncentrisale na velike glečere i radile su regionalne procene umesto proračuna za svaki pojedinačni glečer.
U većini slučajeva, procenjene brojke o gubitku do kojih je došao Raunsov tim su nešto strašnije od ranijih procena.
Ako svet može nekako da ograniči zagrevanje na globalni cilj od 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) zagrevanja od predindustrijskih vremena – svet je već na 1,1 stepen (2 stepena Farenhajta) – Zemlja će verovatno izgubiti 26% ukupnog glacijalnog mase do kraja veka, što je 38,7 biliona metričkih tona leda koji se topio. Prethodne najbolje procene su imale taj nivo topljenja zbog zagrevanja koji je iznosio samo 18% ukupnog gubitka mase.
„Radio sam na glečerima u Alpima i Norveškoj koji zaista brzo nestaju“, rekao je Mottram u mejlu. „Nekako je poražavajuće videti.
