Tim istraživača sa Univerziteta u Hong Kongu i Univerziteta za elektronsku nauku i tehnologiju Kine je konačno identifikovao desni donji frontalni girus (rIFG) kao ključni ulazni i uzročni regulator unutar subkortikalnih čvorova inhibicije odgovora. Ovo desno-lateralizovano inhibitorno kontrolno kolo, koje karakteriše njegova značajna intrinzična povezanost, naglašava ključnu ulogu rIFG-a u orkestriranju kortikalne-subkortikalne kontrole odozgo nadole, naglašavajući zamršenu dinamiku moždane funkcije u inhibiciji odgovora.
U ovoj sveobuhvatnoj studiji objavljenoj u Psihoradiologiji, istraživači su koristili dinamičko kauzalno modeliranje (DCM-PEB) i funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) sa značajnom veličinom uzorka (n = 250) kako bi istražili inhibitorna kola u mozgu, posebno fokusirajući se na desnu inferiornu frontalni girus (rIFG), kaudatno jezgro (rCau), globus pallidum (rGP) i talamus (rThal).
Ovaj pristup je tretirao mozak kao nelinearni dinamički sistem, omogućavajući procenu usmerenih kauzalnih uticaja između ovih čvorova, pod uticajem zahteva zadataka i bioloških varijabli. Nalazi su otkrili visoku intrinzičnu povezanost unutar ovog neuronskog kola, pri čemu inhibicija odgovora značajno povećava uzročne projekcije od rIFG i na rCau i na rThal, posebno pojačavajući regulatornu ulogu rIFG tokom takvih zadataka.
Studija je takođe otkrila da metrike pola i performansi značajno utiču na funkcionalnu arhitekturu kola; na primer, žene su pokazale povećanu samoinhibiciju u rThal-u i smanjenu modulaciju prema GP-u, dok je bolja inhibicijska performansa bila povezana sa robusnijom komunikacijom od rThal-a do rIFG-a. Zanimljivo je da se ovi obrasci komunikacije nisu ogledali u levo-lateralizovanom modelu, naglašavajući hemisfernu asimetriju.
Istraživanje ukazuje da različiti moždani procesi mogu posredovati u sličnim performansama ponašanja u inhibiciji odgovora među polovima, posebno u talamičkim petljama, sa većom preciznošću inhibicije odgovora povezanom sa jačim protokom informacija od rThal-a do rIFG-a.
Ovi uvidi u inhibicione kontrolne mehanizme mozga imaju značajne implikacije za razumevanje niza mentalnih i neuroloških poremećaja koje karakterišu deficiti inhibicije odgovora. Nalazi studije mogli bi da usmeravaju razvoj ciljanih strategija neuromodulacije i personalizovanih intervencija za rešavanje ovih deficita, poboljšavajući lečenje i upravljanje takvim stanjima.
