U proseku, 39% vremena koje se trenutno troši na neplaćeni rad u kući moglo bi da bude automatizovano u narednoj deceniji, sugerišu stručnjaci za veštačku inteligenciju iz Velike Britanije i Japana. Nalazi su objavljeni u PLOS ONE od strane tima koji predvodi Ekaterina Hertog sa Univerziteta Oksford, Velika Britanija, i kolege u Japanu.
Prema prethodnim studijama, ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu starosti od 15 do 64 godine troše oko 43% svog posla i vremena za učenje na neplaćeni kućni rad (kućni poslovi kao što su kuvanje i čišćenje, kao i briga o deci ili starijim osobama, koji bi teoretski mogli biti delegirani na plaćeni radnik ili zamenjen tržišnim dobrima).
U Velikoj Britaniji radno sposobni muškarci provode oko upola manje vremena nego radno sposobne žene na takav posao, au Japanu je ista cifra samo 18%. Međutim, nekoliko studija do sada je ispitalo automatizaciju u vezi sa neplaćenim radom u kući, ili kako se predviđanja o automatizaciji razlikuju u zavisnosti od konsultiranih stručnjaka za AI. Autori ove studije su zamolili 29 muških i ženskih stručnjaka za veštačku inteligenciju iz Velike Britanije i 36 stručnjaka iz Japana da procene koliko bi 17 kućnih poslova i poslova nege moglo biti automatizovano u narednoj deceniji.
Stručnjaci su predvideli da bi u proseku 39 odsto vremena koje ljudi trenutno provode na bilo kom kućnom poslu moglo da bude automatizovano u narednih deset godina. Njihove procene su značajno varirale između zadataka, pri čemu se predviđalo da će najautomatizovaniji zadatak biti kupovina namirnica (59%).
Najmanje automatizovani zadatak bila je fizička briga o deci (21%). Stručnjaci sa sedištem u Velikoj Britaniji veruju da bi automatizacija mogla da zameni više domaće radne snage (42%) nego japanski stručnjaci (36%). Autori sugerišu da je to možda zato što je u Velikoj Britaniji tehnologija više povezana sa zamenom radne snage u poređenju sa Japanom.
Muški stručnjaci iz Ujedinjenog Kraljevstva bili su optimističniji u pogledu domaće automatizacije u poređenju sa stručnjacima iz Ujedinjenog Kraljevstva, što je u skladu sa prethodnim studijama koje pokazuju da muškarci imaju tendenciju da budu optimističniji u pogledu tehnologije nego žene uopšte. Međutim, ovaj trend je bio obrnut za japanske stručnjake, pri čemu su ekspertice bile nešto optimističnije; autori razmatraju da li japanski rodni disparitet u kućnim poslovima igra ulogu u ovim rezultatima.
Iako raznovrsni uzorak studije nije statistički reprezentativan za ovu oblast i premali je da generalizuje nalaze na sve stručnjake za veštačku inteligenciju, autori primećuju da ispitivanje iskustva stručnjaka može kontekstualizovati njihova predviđanja. Oni takođe naglašavaju kako ova predviđanja ne samo da predviđaju budućnost rada, već je i oblikuju, tako da je unošenje veće kulturne i rodne raznolikosti u buduća istraživanja važno.
Autori dodaju: „Naša studija sa tehnološkim stručnjacima u Velikoj Britaniji i Japanu otkriva da bi za 10 godina domaća automatizacija mogla smanjiti količinu vremena utrošenog na trenutne kućne poslove i poslove nege za 39%“.
