Tim stručnjaka za zarazne bolesti pozvao je na veću svest i spremnost u medicinskom polju da se nosi sa uticajem klimatskih promena na širenje bolesti. Njihov članak, objavljen u JAMA-i, podiže uzbunu zbog pojave i širenja štetnih patogena. Autori takođe pozivaju medicinsku zajednicu da ažurira svoje obrazovanje i obuku i preduzme korake u borbi protiv globalnog zagrevanja.
„Kliničari moraju biti spremni da se nose sa promenama u okruženju zaraznih bolesti“, rekao je glavni autor Džordž R. Tompson. Tompson je profesor na Medicinskom fakultetu UC Davis na Odeljenju za internu medicinu, Odeljenju za infektivne bolesti i Odeljenju za medicinsku mikrobiologiju i imunologiju. „Učenje o vezi između klimatskih promena i ponašanja bolesti može pomoći u postavljanju dijagnoze, lečenju i prevenciji zaraznih bolesti.“
Tompson je podsticao lekare i praktičare da održavaju „visok indeks sumnje na bolesti u pokretu“. „Mislim da će sa poboljšanjima u našem razumevanju bolesti biti više testiranja i na taj način ćemo propustiti manje slučajeva“, rekao je on.
Infektivne bolesti mogu biti uzrokovane virusima, bakterijama, gljivicama ili parazitima. Mnoge od ovih bolesti se prenose sa životinje na čoveka ili sa čoveka na čoveka.
Jedna vrsta zarazne bolesti su vektorske bolesti. Uzrokuju ih patogeni koje prenose vektori kao što su komarci, buve i krpelji. Neke bolesti uzrokovane vektorima su denga, malarija i zika.
Promena obrazaca kiše proširuje opseg vektora i njihove aktivne periode. Kraće, toplije zime i duža leta su takođe povezani sa više bolesti koje se prenose vektorima. Na primer, bolesti koje izazivaju krpelji (poput babezioze i lajmske bolesti) sada se javljaju i zimi. Takođe se nalaze u regionima zapadnijim i severnijim nego u prošlosti.
„Vidimo slučajeve bolesti koje prenose krpelji u januaru i februaru“, rekao je prvi autor studije Metju Filips. Filips je saradnik za zarazne bolesti u Opštoj bolnici u Masačusetsu i medicinskoj školi Harvard. „Sezona krpelja počinje ranije i sa aktivnijim krpeljem u širem rasponu. To znači da raste broj uboda krpelja, a sa tim i bolesti koje se prenose krpelji.
Druga zabrinutost je malarija. Komarci koji prenose bolest šire se ka severu, što je promena izazvana klimom. Promena obrazaca kiše dovela je do većeg broja komaraca i veće stope prenosa bolesti.
„Kao kliničar za infektivne bolesti, jedna od najstrašnijih stvari koja se desila prošlog leta su bili lokalno stečeni slučajevi malarije. Videli smo slučajeve u Teksasu i Floridi, a zatim čak na sever u Merilendu, što je bilo zaista iznenađujuće. Desili su se ljudima koji su nije putovao van SAD“, rekao je Filips.
Zoonotske bolesti, kao što su kuga i hantavirus (koje ih prenose glodari), takođe pokazuju promene u učestalosti i lokaciji. Stručnjaci su primetili promene u obrascima migracije životinja i prirodnim rasponima. Zbog gubitka staništa, divlje životinje se približavaju ljudima. Sa tim dolazi i veći rizik da se bolesti životinja prenesu na ljude i da se razviju novi patogeni.
Studija je takođe ukazala na pojavu novih gljivičnih infekcija, kao što je Candida auris (C. auris), i promene u lokaciji nekih gljivičnih patogena. Na primer, gljivična infekcija Coccidioides (poznata i kao dolinska groznica) bila je endemska za vruća, suva područja u Kaliforniji i Arizoni. Ali dolinska groznica je nedavno dijagnostikovana čak na severu do države Vašington.
Promene u obrascima kiše i temperature priobalne vode takođe mogu uticati na širenje bolesti koje se prenose vodom, kao što su E. coli i Vibrio. Prema timu, nivo mora raste, a sve češće se dešavaju olujni udari i priobalne poplave koje su nekada bile retke ili ekstremne pojave.
Tokom poslednjih nekoliko godina, zarazne bolesti, kao što je COVID-19, imale su ogroman uticaj na svet.
„Mogu da niknu i izazovu apsolutni haos za ceo svet, a onda na neko vreme zaboravimo na njih. Ipak, epidemijski i pandemijski potencijal infekcija zaista zahteva da ostanemo povezani sa saveznim finansijskim agencijama i savetodavnim grupama kako bismo bili sigurni da se zarazne bolesti ne vraćaju previše na radar javnosti“, objasnio je Tomspon.
Tim je pozvao na jače mere za nadzor zaraznih bolesti i pozvao medicinske edukatore da obuče kliničare da predvide promene u obrascima zaraznih bolesti.
„To nije beznadežna situacija. Postoje različiti koraci koje možemo preduzeti da bismo se pripremili i pomogli u rešavanju ovih promena. Kliničari iz prve ruke vide uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi. Kao takvi, oni imaju ulogu u zalaganju za politike to može usporiti klimatske promene“, rekao je Filips.
