Za klimu, to je šokantan broj: do sredine prošle godine, kapacitet novih elektrana na ugalj u izgradnji ili planiranju iznosio je 476 gigavata širom sveta. Ako bi svi bili izgrađeni i radili do kraja svog ekonomskog veka, ovo bi učinilo međunarodni cilj ograničavanja globalnog grejanja na ispod 2, a po mogućnosti 1,5 stepena nedostižnim. Međutim, studija sada ispituje zvanična saopštenja, koja je sastavila američka informativna služba Global Energy Monitor, u smislu njihove primene — i ukazuje da će oko 50% biti poništeno.
Studiju je vodio berlinski institut za istraživanje klime MCC (Mercator Research Institute on Global Commons i klimatske promene), a objavljena je u časopisu Environmental Research Letters. „Za pregovore o globalnom povlačenju uglja, važno je da imamo realnu procenu povećanja elektrana koje tek predstoji“, objašnjava Jan Štekel, šef radne grupe MCC-a za klimu i razvoj i koautor studija.
„Planiranje, pa čak i izgradnja novih elektrana može biti stavljeno na čekanje ako, na primer, dođe do promena u finansijama, nacionalnim energetskim strategijama ili troškovima obnovljivih izvora energije. Rasvetljavamo osnovnu liniju, a time i nivo ambicija prošlosti i budućnosti sporazumi o uglju, takozvani JETP-ovi“.
Od 2021. godine, Just Energy Transition Partnerships, koji predstavljaju zemlje na globalnom jugu i bogate industrijalizovane zemlje, pregovaraju o programima pomoći za postepeno ukidanje ovog posebno štetnog oblika proizvodnje električne energije. Za Južnu Afriku, Indoneziju i Vijetnam već su sklopljeni početni poslovi vredni milijarde.
Sada predstavljena analiza zasniva se na naučnom istraživanju međunarodnih stručnjaka. Ovo je ustaljena istraživačka metoda koja se često koristi, posebno u energetskom sektoru, za teme za koje čvrsta statistika još nije dostupna. U procesu sistematskog pretraživanja, istraživački tim je identifikovao 29 posebno obrazovanih stručnjaka iz 10 zemalja koje čine 90% novih elektrana na ugalj u izgradnji ili zvanično planiranih: Bangladeš, Kina, Indija, Indonezija, Laos, Mongolija, Pakistan, Turska, Vijetnam i Zimbabve. Eksperti su kontaktirani u jesen 2021. godine, odnosno pre sklapanja prvih JETP sporazuma, da pruže ekspertizu za svoju, a donekle i za druge zemlje.
Odgovori pokazuju da smanjenje budućih investicija u ugalj dogovoreno sa Vijetnamom i Indonezijom manje-više odgovara onome što se ionako očekivalo među stručnjacima. Verovatna implementacija najavljenih termoelektrana na ugalj uveliko varira među zemljama: prema prognozi, najviše otkazivanja je u Bangladešu i Mongoliji, a najmanje u Kini.
Istraživački tim je pitao i o razlozima za promene plana: pored tehničkih i komercijalnih aspekata, važnu ulogu igra i politička ekonomija uglja, odnosno razmatranje regionalnih poslova, plaćanja poreza ili uticaja industrije uglja (MCC je predstavio opsežan istraživački rad o tome prošle godine).
Sve u svemu, stručnjaci pretpostavljaju da će u narednim godinama i decenijama u 10 ispitanih zemalja biti instalirano oko 215 gigavata novih kapaciteta termoelektrana na ugalj. Studija takođe razmatra šta bi to značilo za klimu.
„U tri četvrtine scenarija naučne klimatske politike sa samo 1,5 stepena globalnog zagrevanja, upotreba uglja širom sveta pala je na nulu do 2050. godine“, kaže Lorenco Montrone, vodeći autor studije i donedavni dr. student MCC-a. „Naša studija pokazuje koliko je važno imati međunarodnu podršku za postepeno izbacivanje uglja i razvoj alternativa. Jedan od načina da se pozabavimo novoizgrađenim elektranama bio bi ograničavanje njihovog životnog veka na 15 godina. Ako bi to uspelo, granica od 1,5 stepeni bi i dalje bila biti na dohvat ruke.“
