Raste broj dece koja ulaze u pubertet pre osme godine. Kako se promene ranog puberteta manifestuju kod dečaka, kako kod devojčica?
Može li rani pubertet da ima posledice? Da li treba da se leči? Za N1 Sarajevo govorile su dr Sniježana Hasanbegović i nutricionistkinja Amela Ivković O’Reilly.
Dr Sniježana Hasanbegović kaže da nema mesta panici i da što se tiče puberteta, treba da se znaju fiziološke stvari.
“Kod devojčica pubertet ranije počinje, čak sa osam godina i to se manifestuje povećanjem dojki. Bolucka, ima otoka. Ako se to javi pre osme godine života, treba da se jave svom doktoru i da odu kod specijaliste. Kod dečaka, fiziološki počinje kasnije i donja granica je devet godina, a to je da se uvećavaju testisi. Kasnije ide dalje pubertetski razvoj. Ovo su najraniji period kada fiziologija dozvoljava da počne pubertet. U proseku, kod devojčica počinje sa 9,5 godina, a kod dečaka 10,5 godina. Ako se dese neke stvari ranije i manjkavosti, onda treba otići doktoru. Imamo izolovane znakove i tome se posveti pažnja i obave se pretrage”, kaže Hasanbegović.
Nutricionistkinja Ivković O’Reilly kaže da je i ishrana ta koja kod dece dovodi do hormonalnog disbalansa.
“Zaista taj raspon razvoja i početka puberteta je različit, ali ono što ja vidim je da se to dešava zbog ishrane. Ima više uzroka, ali može biti i uzrok ishrane i težine uz konzumiranje prerađene hrane, te tečne kalorije i energetska pića koja su deci na raspolaganju. Ne govorimo o težini na vagi, već težinama koje su vezane za masnoće i prave hormonalni disbalans. Imamo hormonske uticaje, a to je plastika kojom su deca okružena. Kao i svaka bolest, imamo uticaj genetike i to je do 3 odsto, a šta je sa ostalim stvarima koje okružuje dete? Imate hranu i lošu vrstu hrane. Normalno je da će dovesti do hormonalnog disbalansa. Ono što jedemo od životinja koje su hranjene steroidima, to ostavlja posledice i na nas”, kaže i apeluje da se vodi računa šta to deca jedu kako bi se pravilno i bez potoškoća razvijala.
