Gledano kroz sočivo tekućeg tehnološkog i medicinskog napretka, lako je osećati se optimistično u pogledu budućeg prosperiteta čovečanstva. Zagrebite malo dublje, ubrzo postaje jasno da je naš uspeh kao vrste sve samo ne zagarantovan.
Novo istraživanje koje je vodio tim sa Univerziteta u Stokholmu u Švedskoj ocrtava 14 različitih „evolucionih zamki“ u koje bi naša globalna populacija mogla biti uhvaćena u zamku, što bi na kraju dovelo do naše smrti.
Prema timu koji stoji iza studije, deo problema je u tome što smo radili previše dobro za sebe – naša dominacija i uspeh dovode do opasnih posledica.
Sada prolazimo kroz ono što je poznato kao polikriza, gde višestruke pretnje – od klimatskih promena do globalnih pandemija – prete da okončaju eru antropocena pre nego kasnije.
„Ljudi su neverovatno kreativni kao vrsta“, kaže antropolog Peter Søgaard Jørgensen sa Univerziteta u Stokholmu.
„Mi smo u stanju da inoviramo i prilagođavamo se mnogim okolnostima i možemo da sarađujemo u iznenađujuće velikim razmerama. Ali ispostavilo se da ove sposobnosti imaju nenamerne posledice.“
Od 14 mogućih evolucionih ćorsokaka za čovečanstvo, pet je označeno kao globalno: pojednostavljenje (sistemi postaju previše specijalizovani za prilagođavanje, kao što je monokulturna poljoprivreda), rast za rast (neprekidna težnja za rastom koja šteti blagostanju), prekoračenje (koristeći više nego što Zemlja može da obezbedi), podela (međunarodni sukob) i zaraza (zarazne bolesti, na primer).
Još pet je opisano kao tehnološke zamke. To su infrastrukturno zaključavanje (kao kod fosilnih goriva), hemijsko zagađenje, egzistencijalna tehnologija (kao što je nuklearno oružje), tehnološka autonomija (uključujući veštačku inteligenciju) i dezinformacije.
Preostala četiri istraživači nazivaju strukturne zamke. To su kratkoročnost, prekomerna potrošnja, nepovezanost biosfere i lokalni gubitak društvenog kapitala, gde sve više digitalni svet prekida društvenu interakciju i potencijalno doprinosi daljoj podeli.
Štaviše, za 12 njih se smatra da su u naprednom stanju. Samo tehnološka autonomija i lokalni gubitak društvenog kapitala tek treba da se razviju u zabrinjavajuće probleme. Što je još alarmantnije, ovi ćorsokaci imaju tendenciju da pojačavaju jedni druge, što znači da je verovatno da ćemo biti zarobljeni u više od jednog.
„Evolucione zamke su dobro poznat koncept u životinjskom svetu“, kaže Søgaard Jørgensen.
„Baš kao što mnoge insekte privlači svetlost, evolutivni refleks koji može da ih ubije u savremenom svetu, čovečanstvo je u opasnosti da odgovori na nove pojave na štetne načine.
To je prilično sumorna slika, ali istraživači još ne odustaju. Ono što je sada potrebno, kaže tim, je aktivna transformacija – ne samo prihvatanje da moramo da idemo tokom, već i namerni napori u drugom pravcu.
Možda smo kratkovidi i destruktivni kao vrsta, ali smo takođe kreativni, inovativni i saradnički, ističu istraživači. To znači da postoji nada da naša sudbina još nije napisana.
„Veoma jednostavna stvar koju svako može da uradi jeste da se više angažuje u prirodi i društvu, a istovremeno uči o pozitivnim i negativnim globalnim posledicama naših sopstvenih lokalnih akcija“, kaže Jørgensen.
„Ne postoji ništa bolje od toga da se izložite onome što treba zaštititi.“
