Naučni dokazi koji procenjuju koristi i rizike probiotika nastavljaju da se gomilaju. Sa novim tipovima probiotika koji se uvode na tržište i zdravstvenim radnicima koji preporučuju upotrebu probiotika u populacijama koje nisu generalno zdrave osobe, stalna pažnja na bezbednost probiotika je zagarantovana.
Novi pregled, koji su stručnjaci za nauku o probioticima objavili u Gut Microbes, razmatra da li novi dokazi izazivaju bilo kakvu novu zabrinutost za bezbednost probiotika. Pregled pruža sveobuhvatnu listu potencijalnih probiotičkih rizika, zajedno sa preporukama za procenu da li je dati probiotički proizvod bezbedan. Međunarodna naučna asocijacija za probiotike i prebiotike (ISAPP) sazvala je 17 stručnjaka, specijalista za mikrobiologiju, nauku o hrani, pedijatriju, porodičnu medicinu i srodne oblasti. Stručnjaci su imali za cilj da naučnicima i zdravstvenim radnicima pruže uputstva o tome kako da procene bezbednost probiotika – uključujući i sojeve bez istorije bezbedne upotrebe.
Dopisni autor dr Meri Elen Sanders, dr., kaže: „Dok tradicionalni probiotici imaju dobru evidenciju o bezbednosti na osnovu mnogih objavljenih kliničkih ispitivanja i istorije bezbedne upotrebe, nisu sve upotrebe probiotika podjednako bezbedne. Ovaj rad naglašava da probiotici koji se daju rizičnoj populaciji moraju biti prilagođeni svrsi, što u nekim slučajevima zahteva dodatnu kontrolu bezbednosti.“
Stručnjaci su u ovom radu priznali povećano izveštavanje podataka o mikrobiomu u probiotičkim studijama. Nekoliko izolovanih studija sugerisalo je da određeni probiotički preparati mogu negativno uticati na mikrobiom, kroz smanjenje raznolikosti ili ometanje oporavka mikrobioma nakon antibiotika. Ovaj pregled zaključuje da ovakva zapažanja, iako su mehanički interesantna, nemaju dokaze o kliničkom ili zdravstvenom uticaju, te stoga ne predstavljaju realnu zabrinutost za bezbednost.
Autori daju preporuke za rešavanje mogućih probiotičkih rizika, uključujući pitanja specifična za probiotičke sojeve, kvalitet proizvodnje probiotika i rizike koji su inherentni praksi primene probiotika. Potencijalna zabrinutost za bezbednost probiotika razmatrana je i sa akutne i iz dugoročne perspektive bezbednosti.
Prvi autor, prof. Daniel Merenstein, MD, kaže: „Dokazano je da probiotici imaju efikasnost u nekoliko indikacija. Ali kao što je slučaj sa svakom intervencijom, uvek postoji potencijal za štetu. Ispitivanja na ljudima treba da urade bolji posao u proceni naneti štetu i nadamo se da ovaj članak pruža trenutnu perspektivu o tome kako da se to ispravno uradi. Postojeća literatura pokazuje da probiotici imaju veoma dobru akutnu bezbednost. Međutim, kao i skoro sve intervencije koje koristimo u medicini, dugoročni uticaj je nedovoljno proučen.“
Autori kažu da je za nove probiotike, analiza celokupnog genetskog sastava mikroorganizma kamen temeljac za procenu njegove bezbednosti. Ovo ne samo da omogućava preciznu identifikaciju soja, već može i osvetliti sve gene koji izazivaju zabrinutost, koji mogu dati toksičnost, patogenost ili otpornost na antibiotike.
Pregled pruža važne smernice za zdravstvene radnike koji trenutno preporučuju probiotike svojim pacijentima i služi kao poziv za kontinuiranu pažnju bezbednosti probiotika u budućim naučnim studijama.
