Proizvođači maslinovog ulja poboljšavaju navodnjavanje i traže nove sorte maslina kako bi zaštitili proizvodnju jer klimatske promene umanjuju žetvu, što dovodi do porasta cena osnovnog proizvoda mediteranske ishrane.
„Klimatske promene su već realnost i moramo da im se prilagodimo“, rekao je izvršni direktor Međunarodnog saveta za masline (MOK) Jaime Lillo.
On je govorio na otvaranju trodnevnog kongresa o maslinovom ulju u Madridu koji okuplja 300 učesnika iz celog sveta.
Skup je održan u trenutku kada su najveći svetski proizvođači maslinovog ulja, uključujući Španiju, Italiju i Grčku, zabeležili pad proizvodnje bez presedana u poslednje dve godine usled ekstremne suše i ponovljenih toplotnih talasa.
Globalna proizvodnja maslinovog ulja pala je sa 3,42 miliona tona u sezoni 2021-2022 na 2,57 miliona tona u 2022-2023, pokazuju podaci MOK-a.
A prema podacima koje je dostavilo 37 država članica organizacije, trebalo bi da ponovo padne u periodu 2023-2024. na 2,41 miliona tona.
Zbog toga su cene porasle za između 50 i 70 procenata tokom prošle godine, u zavisnosti od sorte o kojoj je reč.
Cene u Španiji, koja snabdeva oko polovinu svetskog maslinovog ulja, utrostručene su od 2021, na zgroženost potrošača.
Maslinovo ulje je esencijalni deo mediteranske ishrane hiljadama godina. Španci ga, na primer, koriste za kuvanje i začinjavanje ribe, salata, povrća i drugih jela.
„Porast cena je bio posebno zahtevan test stresa za naš sektor. Nikada ranije nismo doživeli nešto slično“, rekao je Pedro Barato, šef španske Međuprofesionalne organizacije za maslinovo ulje.
„Moramo da se pripremimo za sve složenije scenarije koji će nam omogućiti da se suočimo sa klimatskom krizom“, dodao je on, uporedivši „turbulencije“ sa kojima se suočavaju proizvođači maslina sa onima koje je iskusio bankarski sektor tokom finansijske krize 2008. godine.
Izgledi nisu ohrabrujući.
Preko 90 odsto svetske proizvodnje maslinovog ulja dolazi iz mediteranskog basena.
Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) saopštio je da se ovaj region zagreva 20 odsto brže od globalnog proseka.
Ova situacija bi mogla dugoročno uticati na svetsku proizvodnju.
„Suočavamo se sa delikatnom situacijom“ koja podrazumeva „promenu načina na koji tretiramo drveće i zemlju“, rekao je Georgios Kuburis, istraživač sa Grčkog instituta za masline.
„Maslina je jedna od biljaka koja je najbolje prilagođena suvoj klimi. Ali u ekstremnoj suši, ona aktivira mehanizme da se zaštiti i više ne proizvodi ništa. Da biste uzgajali masline, potrebna vam je minimalna količina vode“, rekao je Lilo.
‘Pronađi rešenja’
Među mogućim rešenjima istaknutim na kongresu u Madridu je genetsko istraživanje.
Poslednjih godina stotine sorti maslina su testirane kako bi se identifikovale vrste koje su najbolje prilagođene višim temperaturama.
Cilj je pronaći „sorte kojima je potrebno manje sati hladnoće zimi i koje su otpornije na stres uzrokovan nedostatkom vode u određenim ključnim periodima u godini“, kao što je proleće, rekao je Huan Antonio Polo, šef tehnologije u kompaniji MOK.
Sektor takođe želi da poboljša upotrebu vode skladištenjem kišnice, recikliranjem otpadnih voda i upotrebom tehnologije za korišćenje manje vode za navodnjavanje drveća.
To znači napuštanje „površinskog navodnjavanja“ i umesto toga korišćenje „sistema kap po kap“ koji vodu dovode „direktno do korena drveća“ kako bi se izbegao gubitak vode, rekao je Kostas Čartzulakis iz Grčkog instituta za masline.
Poljoprivrednici napuštaju proizvodnju u pojedinim područjima koja bi mogla postati nepodesna za masline jer su suva i sele je u druge krajeve.
Došlo je do porasta novih plantaža maslina, iako u malom obimu, u regionima koji se ranije nisu uzgajali, rekao je Lilo, dodajući da je „optimista“ u pogledu budućnosti.
Uz međunarodnu saradnju, postepeno ćemo naći rešenja“, rekao je on.
