Poznato je da način života i genetika, kao i niz drugih faktora unutar i van naše kontrole, doprinose razvoju metaboličkog sindroma, grupe stanja koja doprinose povećanom riziku od ozbiljnih zdravstvenih problema.
Nova studija je otkrila da je stres, kroz svoju sklonost da izazove zapaljenje u telu, takođe povezan sa metaboličkim sindromom – vodeći istraživači sugerišu da jeftine i relativno jednostavne tehnike upravljanja stresom mogu biti jedan od načina da se poboljšaju rezultati biološkog zdravlja.
„Mi smo posebno ispitivali ljude u srednjim godinama – vreme koje je ključno za određivanje onih koji će doživeti ubrzano starenje. Stres je važan faktor koji doprinosi nekoliko negativnih zdravstvenih ishoda kako starimo“, rekao je stariji autor Jasmeet Haies, vanredni profesor psihologije na The Državni univerzitet Ohajo.
„Postoji mnogo varijabli koje utiču na metabolički sindrom, neke ne možemo da izmenimo, ali druge možemo. Svi doživljavaju stres“, rekao je Hejs. „Upravljanje stresom je jedan promenljiv faktor koji je isplativ, kao i nešto što ljudi mogu da rade u svom svakodnevnom životu, a da ne moraju da angažuju medicinske stručnjake.
Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet—zdravlje.
Veze između stresa i biološkog zdravlja su uspostavljene, ali nekoliko prethodnih studija se posebno bavilo uključivanjem upale u povezanost stresa sa metaboličkim sindromom.
Ljudima sa metaboličkim sindromom dijagnostikuje se najmanje tri od pet faktora koji povećavaju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema – višak masnoće na stomaku, visok krvni pritisak, nizak HDL (dobri) holesterol i visok nivo glukoze u krvi natašte i trigliceridi, vrsta masti u krvi. Stanje se takođe naziva sindrom insulinske rezistencije.
Koristeći podatke iz uzorka od 648 učesnika (prosečne starosti 52 godine) u nacionalnom istraživanju pod nazivom Srednji život u Sjedinjenim Državama, prva autorka Savana Jurgens izgradila je statistički model kako bi procenila kako se upala može uklopiti u odnos između stresa i metaboličkog sindroma. Za analizu su korišćene informacije dobijene od ispitanika o percipiranom stresu, krvni biomarkeri za upalu i rezultati fizičkog pregleda koji ukazuju na faktore rizika za metabolički sindrom.
„Nema mnogo istraživanja koja su istovremeno posmatrala sve tri varijable“, rekao je Jurgens, diplomirani student psihologije u Hejsovoj laboratoriji. „Postoji mnogo radova koji sugerišu da je stres povezan sa upalom, upala je povezana sa metaboličkim sindromom, a stres je povezan sa metaboličkim sindromom. Ali spajanje svih tih delova je retko.“
Kompozitni rezultati upale su izračunati korišćenjem biomarkera koji su uključivali poznatiji IL-6 i C-reaktivni protein, kao i E-selektin i ICAM-1, koji pomažu da se regrutuju bela krvna zrnca tokom upale, i fibrinogen, protein neophodan za stvaranje krvnih ugrušaka. formacija.
Statističko modeliranje je pokazalo da stres zaista ima vezu sa metaboličkim sindromom, a upala je objasnila više od polovine te veze – tačnije 61,5%.
„Postoji mali efekat percipiranog stresa na metabolički sindrom, ali upala je objasnila veliki deo toga“, rekao je Jurgens.
Rezultati su imali smisla – stres je samo jedan od mnogih faktora koji mogu dovesti do poremećaja zdravlja markera. Ostali faktori uključuju niz ponašanja, uključujući neaktivnost, nezdrave navike u ishrani, pušenje i loš san, kao i nizak socioekonomski status, poodmakle godine i ženskost.
Ali s obzirom na to da procenjuje da 1 od 3 odrasla Amerikanca ima metabolički sindrom, važno je znati kako smanjiti rizik ili ga uopšte sprečiti, rekao je Hejs. Nalazi takođe doprinose dokazima da stres i njegova povezanost sa upalom mogu imati veliki uticaj na biološko zdravlje uopšte.
„Ljudi misle o stresu kao o mentalnom zdravlju, da je sve psihološko. Nije. Postoje stvarni fizički efekti hroničnog stresa“, rekao je Hejs. „To može biti upala; može biti metabolički sindrom ili nekoliko stvari. Ovo je još jedan podsetnik na to.“
Budući rad će uključiti bliži pogled na to da li stres ima uzročni efekat na metabolički sindrom i procenu tehnika upravljanja stresom koje bi mogle biti najbolje za smanjenje upale.
