Aktivnosti povezane sa trgovinom kokainom ugrožavaju dve trećine najvažnijih predela u Centralnoj Americi za 196 vrsta šumskih ptica, uključujući 67 migratornih vrsta. Ovo je ključni zaključak iz studije koju smo kolege i ja objavili u junu 2024. u časopisu Održivost prirode.
Naši nalazi sugerišu da postoji stvarni potencijal da krčenje šuma uzrokovano drogom negativno utiče na populacije ptica selica. Mnoge od ovih vrsta su neobično koncentrisane zimi u Centralnoj Americi, koja ima relativno manju površinu od njihovih letnjih regiona gnežđenja u Severnoj Americi.
Za 1 od 5 migratornih vrsta koje godišnje putuju u šume Centralne Amerike, uključujući poznate ptice poput baltimorske oriole, više od 50% njihove globalne populacije zimuje u oblastima koje postaju sve privlačnije trgovcima ljudima. Za polovinu migratornih vrsta, najmanje 25% njihovih populacija zimuje u ovim oblastima.
Na primer, procenjuje se da 90% ugrožene populacije pevača sa zlatnim obrazima provodi zime u ovim ranjivim predelima, zajedno sa 70% filadelfijskih vireosa i 70% zlatokrilih pevača.
Skoro polovina Zemljinih vrsta ptica selica opada, a 1 od 5 vrsta je u opasnosti od izumiranja. Od 1970. godine, samo Severna Amerika je izgubila 3 milijarde ptica koje se razmnožavaju – više od 25% svoje ukupne populacije. Ptice obavljaju mnoge važne ekološke uloge, uključujući jedu insekata, oprašivanje biljaka i raspršivanje semena, a njihovo prisustvo je često pouzdana mera ukupnog zdravlja ekosistema.
Nezakonita trgovina drogom glavni je pokretač gubitka šuma u Centralnoj Americi. Trgovci drogom seku tropske šume da bi napravili piste i puteve i osnovali farme i rančeve. Oni koriste ove poslove da operu svoj profit u legalnu ekonomiju.
Ove aktivnosti, zauzvrat, često dovode do daljeg gubitka šuma, razvoja i kriminalnih aktivnosti. U nekim zemljama Centralne Amerike, takozvana narko-seča šuma procenjuje se da čini skoro jednu trećinu celokupnog krčenja šuma.
Sve veći broj dokaza ukazuje na to da trenutne politike o drogama i strategije zabrane, koje se skoro isključivo fokusiraju na dobavljače droge, pogoršavaju krčenje šuma narkotika. Trgovci ljudima mogu da reaguju na napore za zabranu premeštanja aktivnosti na udaljenija i netaknuta šumska područja — zone koje su posebno važne za divlje životinje.
Zaista, jedna nedavna studija pokazala je da su napori za zabranu zabrane koje predvode SAD u okviru Mezoameričkog biološkog koridora — skupa zaštićenih područja koja se proteže od Meksika do Paname — gurnuli trgovce ljudima u zone sa najvećom gustinom jaguara u Centralnoj Americi.
Više od milion posmatrača ptica dostavilo je podatke eBird-u, globalnoj participativnoj naučnoj inicijativi koja prikuplja zapažanja kako bi dokumentovala distribuciju ptica, brojnost, korišćenje staništa i trendove. Ove informacije pomažu naučnicima da detaljno razumeju kako se broj ptica na određenim lokacijama menja tokom godine, kao i da dijagnostikuju i ublaže ključne pretnje populaciji ptica.
U našoj studiji kombinovali smo podatke eBird-a o brojnosti i distribuciji ptica sa prethodno objavljenim informacijama o promenama u verovatnoći da će pejzaži u budućnosti doživeti trgovinu kokainom. Ove promene smo saželi kao meru „podobnosti“ za aktivnosti vezane za drogu.
Pogodnost je, u ovom slučaju, procenjena na osnovu društvenih i ekoloških karakteristika za koje se pokazalo da su privlačne trgovcima narkoticima. Na primer, područja koja su pošumljena, udaljena od puteva i retko naseljena imaju veću verovatnoću da prikriju aktivnosti nego područja koja se intenzivno koriste u blizini gradova.
Naša studija dodaje postojećim dokazima da napori za zabranu droge mogu gurnuti aktivnosti trgovine ljudima u sve udaljenija i pošumljena područja, od kojih mnoga predstavljaju važno stanište za ptice selice. Trgovina narkoticima je samo jedan podsetnik da su budućnost ljudi i prirode čvrsto isprepleteni.
Da bi sprečile negativne posledice po ljude i prirodu, vlade bi mogle da razmotre proširenje ili jačanje mera kako bi pomogli lokalnim zajednicama da nadgledaju i štite svoje zemljište. Istraživanja pokazuju da je kontrola zajednice često efikasan način za očuvanje prirodnih područja, smanjenje siromaštva i zaštitu divljih životinja.
