Kako da razlikujemo pretnju od bezbednosti? To je važno pitanje ne samo u našem svakodnevnom životu, već i za ljudske poremećaje povezane sa strahom od drugih, kao što su socijalna anksioznost ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Slika pod mikroskopom koja prati ovo saopštenje za štampu, iz laboratorije dr Stivena A. Sigelbauma, sa Kolumbijskog instituta Zakerman, prikazuje moćnu tehniku koju su naučnici koristili da nam pomognu da pronađemo odgovor.
Naučnici su istraživali hipokampus, područje mozga koje igra ključnu ulogu u pamćenju kod ljudi i miševa. Konkretno, fokusirali su se na CA2 region, koji je značajan za socijalno pamćenje, sposobnost pamćenja drugih pojedinaca i CA1 region, koji je važan za pamćenje mesta.
U ovoj novoj studiji, istraživači po prvi put otkrivaju da CA1 i CA2 kodiraju lokacije i pojedince povezane sa pretećim iskustvom. Rezultati pokazuju da, osim jednostavnog prepoznavanja pojedinaca, CA2 pomaže u beleženju složenijih aspekata društvenog pamćenja: u ovom slučaju, da li je druga osoba sigurna ili rizična. Naučnici su svoja otkrića objavili 15. oktobra u časopisu Nature Neuroscience .
„Od vitalnog je značaja za sve vrste koje žive u društvenim zajednicama, uključujući miševe i ljude, da imaju socijalna sećanja koja mogu pomoći da se izbegnu buduća iskustva sa drugima koja bi se mogla pokazati štetnim, a da pritom ostanemo otvoreni za pojedince koji mogu biti od koristi“, rekla je Pega Kasrajan, dr., postdoktorski istraživač u laboratoriji Siegelbaum i glavni autor nove studije. „Užasne uspomene su važne za opstanak i pomažu da budemo bezbedni.
Da bi istražili odakle u mozgu potiču strašna društvena sećanja, dr Kasrajan i njene kolege dale su pojedinim miševima izbor. Mogli su da odjure na jedno mesto, sretnu drugog miša koji im je bio nepoznat i dobiju blagi udar stopala (slično kao što bi ljudi mogli da dožive udar od statičkog elektriciteta nakon što hodaju po tepihu i dodiruju kvaku). Jurnjati u suprotnom smeru da sretnemo drugog stranca bilo je bezbedno. Obično su miševi brzo naučili da izbegavaju strance i lokacije koje su bile povezane sa šokovima, a ta sećanja su trajala najmanje 24 sata.
Da bi utvrdili gde su u hipokampusu pohranjene ove uspomene, istraživači su genetski izmenili miševe kako bi im omogućili da selektivno potisnu CA1 ili CA2 regione. Iznenađujuće, isključivanje svakog regiona imalo je veoma različite efekte. Kada su naučnici ućutkali CA1, miševi više nisu mogli da se sete gde su uhvaćeni, ali su i dalje mogli da se sete koji je stranac povezan sa pretnjom. Kada su ućutkali CA2, miševi su se setili gde su bili šokirani, ali su se neselektivno plašili oba stranaca koje su sreli.
Ova nova otkrića otkrivaju da CA2 pomaže miševima da se sete da li su prošli susreti sa drugima bili preteći ili sigurni. Rezultati su takođe u skladu sa prethodnim istraživanjem koje detaljno opisuje kako je CA1 dom za ćelije koje kodiraju lokacije.
Prethodna istraživanja su implicirala CA2 u različitim neuropsihijatrijskim stanjima kao što su šizofrenija i autizam. Nova studija sugeriše da bi dalje istraživanje CA2 moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju socijalnu anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj i druga stanja koja mogu dovesti do društvenog povlačenja.
„Moguće je da su simptomi socijalnog povlačenja povezani sa nemogućnošću da se napravi razlika između toga ko je pretnja, a ko nije“, rekao je dr Sigelbaum, koji je takođe profesor i predsednik odeljenja neuronauke na kolumbijskom Vagelos koledžu lekara i hirurga. . „Ciljanje na CA2 može biti koristan način dijagnostikovanja ili lečenja poremećaja povezanih sa strahom od drugih.“
Više informacija: Hipokampalni CA2 region razlikuje društvenu pretnju od socijalne sigurnosti, Nature Neuroscience (2024). DOI: 10.1038/s41593-024-01771-8 . vvv.nature.com/articles/s41593-024-01771-8
Istražite dalje
