Strah može uticati na odluke žena u izboru trenutnih nagrada u odnosu na veće odložene nagrade, dok se na odluke muškaraca čini da nisu pod uticajem emocija, prema studiji objavljenoj u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE od strane Eleonore Fiorenzato, Patrizia Bisiacchi i Giorgia Cona sa Univerziteta u Paduu, Italija.
Donošenje odluka je složeno i još uvek nije u potpunosti shvaćeno, posebno kada se odmeraju kratkoročne i dugoročne koristi ili troškovi. Poznati fenomen „dekontiranja odlaganja“ opisuje uobičajenu tendenciju da se preferira trenutna nagrada, a ne kasnija, čak i ako je kasnija nagrada znatno veća.
U ovoj studiji, Fiorenzato i kolege su ispitali kako emocije poput straha i radosti, zajedno sa polom, utiču na donošenje odluka, posebno kada se odmeraju trenutne nagrade u odnosu na kasnije.
Autori su angažovali 308 učesnika (63% žena, 37% muškaraca) putem ankete društvenih medija. Učesnicima ankete je prikazan kratak standardizovan i potvrđen filmski snimak namenjen da izazove emocionalno stanje — za grupu od straha, ovo je bio zastrašujući film, poput „Šesto čulo“ ili „Ćutanje jagnjeta“; za grupu radosti, ovo je bio pozitivan dokumentarni snimak sa temama kao što su šume ili vodopadi; neutralna afekt grupa je gledala dokumentarni snimak o urbanim sredinama. Zatim su subjektima postavljena hipotetička pitanja o nagradi kao što su: „Da li biste radije imali 20.000 evra danas ili 40.000 evra nakon tri godine?“
Žene u grupi straha su imale znatno veću verovatnoću da koriste „popust za odlaganje“ kada biraju finansijske nagrade (odabir trenutnog, manjeg iznosa) u poređenju sa muškarcima u grupi straha ili ženama u grupama radosti ili neutralnih filmova. Nije bilo značajnih rodnih razlika za odluke koje su donete u grupama radosti ili neutralnih filmova, a činilo se da na donošenje odluka muškaraca o novčanim nagradama nije uticalo njihovo emocionalno stanje.
Nalazi sugerišu da bi strah posebno mogao da izazove različite tipove vremenski ograničenog donošenja odluka za žene u odnosu na muškarce – autori spekulišu da to može biti posledica ili razlika u evolucionim strategijama oko bezbednosti nasuprot riziku, ili različitih pristupa regulaciji emocija u stresnim situacijama.
Autori primećuju da su veličina uzorka i raspon emocija koji se ovde proučavaju relativno mali u poređenju sa stvarnim svetom. Međutim, sugestija da emocije (posebno negativne kao što je strah) i pol zaista utiču na međuvremenske izbore zahteva dalju istragu.
Autori dodaju: „Žene su sklonije da biraju trenutne nagrade kada su u emocionalnom stanju straha nego kada su u radosnom stanju. Naše istraživanje naglašava važnost pola kao uticajnog faktora u interakciji između emocija i procesa donošenja odluka.“
