Stopa babezioze, parazitske bolesti koju prenose krpelji, porasla je u proseku za 9% godišnje u Sjedinjenim Državama između 2015. i 2022. godine, a utvrđeno je da je 4 od 10 pacijenata istovremeno zaraženo drugom bolešću koju prenose krpelji kao što je Lajmska bolest. , prema novoj studiji koju su vodili istraživači Penn State Health Milton S. Hershei Medical Center i Penn State College of Medicine.
„Ovi nalazi ukazuju na to da bi kliničari trebalo da imaju povećanu budnost u pogledu koinfekcije drugih bolesti koje se prenose krpeljima među pacijentima koji su primljeni sa babeziozom“, rekao je Pedi Ssentongo, saradnik za zarazne bolesti, Penn State Health Milton S. Hershei Medical Center i glavni autor studije. studija. „Krpelji mogu da nose druge bakterije koje izazivaju lajmsku bolest i druge bolesti koje prenose krpelji kao što su anaplazmoza i erlihioza.
Istraživački tim je objavio svoje nalaze u časopisu Open Forum Infectious Diseases.
Babezioza, koja se ponekad naziva i „američka malarija“, uzrokovana je parazitom Babesia i prenosi se od ujeda crnonogih krpelja. Nalazi se prvenstveno u severoistočnim i srednjezapadnim državama. Poput malarije, parazit inficira crvena krvna zrnca, a stanje ima mnogo sličnih kliničkih simptoma. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), iako neki ljudi ne razvijaju simptome, drugi imaju simptome slične gripu. Bolest može biti smrtonosna za starije odrasle osobe i one sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što je oslabljen imuni sistem ili nedostatak slezine.
„Razumevanje pokretača, dinamike i kontrole endemičnih i novonastalih vektorskih bolesti je ključno za globalne zdravstvene intervencije“, rekao je Ssentongo.
Prevalencija babezioze raste, prema CDC-u. Ssentongo je objasnio da klimatske promene mogu igrati ulogu. Faktori koji se menjaju kao što su temperatura, vlažnost, padavine i dužina sezone uticali su na populaciju i distribuciju vektora poput krpelja, kao i na populaciju životinja koje služe kao domaćini rezervoara, poput jelena. Kao rezultat toga, krpelji mogu biti prisutni na širem geografskom području.
Tim je krenuo da proceni trenutnu prevalenciju babezioze i koinfekcije Babesia, kao i efekat koinfekcije Babesia na rizik od smrtnosti. Koristeći TriNetKs, veliku nacionalnu bazu podataka kliničkih pacijenata od preko 250 miliona pojedinaca, identifikovali su 3.521 osobu koja je bila zaražena babeziozom između oktobra 2015. i decembra 2022.
Istraživači su otkrili da se učestalost babezioze povećava u proseku za 9% godišnje. Većina slučajeva dostigla je vrhunac tokom letnjih meseci i prijavljeni su u severoistočnim državama. Od onih sa dijagnozom babezioze, 42% je bilo zaraženo jednom ili više dodatnih bolesti koje prenose krpelji, što je veća stopa nego što je utvrđeno u prethodnim studijama. Najveći procenat tih pacijenata, 41%, bio je koinficiran bakterijom odgovornom za lajmsku bolest, dok je manji deo pacijenata koinficiran bakterijama koje izazivaju erlihiozu i anaplazmozu, 3,7% i 0,3%, respektivno.
Kada je tim ispitao da li koinfekcija povećava rizik od komplikacija ili dovodi do lošijih ishoda, otkrili su da nema značajnih razlika između grupe koja je primala samo babeziozu i grupe sa koinfekcijom. Međutim, kada su pogledali rizik od smrtnosti, otkrili su da je rizik od smrti veći među grupom samo za babeziozu.
„Činilo se da i babezioza i lajmska bolest nisu povezane sa gorom smrtnošću“, rekao je Ssentongo, napominjući da je nalaz iznenađujući. „Spekuliše se da bi istovremeno prisustvo drugih infekcija koje prenose krpelji u krvi moglo da promeni imuni odgovor tako što bi ga eventualno ‘podsticao’ da se efikasno bori protiv infekcija.“
Razlika u ishodima može takođe imati veze sa načinom na koji se leče druge bolesti koje prenose krpelji, rekao je Ssentongo. U svojoj studiji, tim je otkrio da je veća verovatnoća da će grupi sa ko-infekcijom prepisati doksiciklin, prvi tretman antibioticima za lajmsku bolest, anaplazmozu i erlihiozu, u poređenju sa grupom koja je primala samo babeziozu. Ssentongo je rekao da to postavlja ubedljivo pitanje: da li je doksiciklin takođe efikasan u lečenju parazita babezije?
Trenutno, lečenje babezioze zavisi od težine bolesti. Tretman obično uključuje kombinaciju antibiotika azitromicina i atovakuona. Razmena crvenih krvnih zrnaca, gde se abnormalna crvena krvna zrnca uklanjaju i zamenjuju zdravim, takođe se može uzeti u obzir za teško bolesne pacijente, kao što su oni sa ozbiljnom disfunkcijom organa. Međutim, korist za preživljavanje razmene crvenih krvnih zrnaca nije opširno proučavana.
„Za pacijente sa babeziozom, dodajemo doksiciklin dok istražujemo da li pacijent ima lajmsku bolest ili druge bolesti koje prenose krpelji, i videli smo bolje rezultate u našem medicinskom centru sa ovim pristupom“, rekao je Ssentongo. On je rekao da postoje i drugi izveštaji o slučajevima gde je babezioza uspešno lečena doksiciklinom. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se razumeli fiziološki putevi koji leže u osnovi koinfekcije i kako to može uticati na protokole lečenja.
Najefikasniji pristup lečenju je prevencija bolesti koje prenose krpelji na prvom mestu, smatra Ssentongo.
„Ako živite u oblastima gde je babezioza endemska, uglavnom u državama na severoistoku i srednjem zapadu, preduzmite mere predostrožnosti, posebno tokom letnjih meseci“, rekao je Ssentongo. „Vežbajte prakse prevencije uboda krpelja. Nosite košulje i pantalone dugih rukava i svetlu odeću. Koristite repelent za krpelje i proverite da li ima krpelja nakon što ste proveli vreme na otvorenom.“
Studija će biti predstavljena na IDVeek-u, godišnjoj konferenciji Američkog društva za infektivne bolesti koja se održava u Los Anđelesu, Kalifornija, od 16. do 19. oktobra.
