Poljoprivredne aktivnosti i stočarstvo ključni su faktori koji doprinose koncentraciji opasnih zagađivača po zdravlje i životnu sredinu u atmosferi, ali se potencijalne akcije u ovim sektorima često zanemaruju u javnoj raspravi.
Nedavni alarm o zagađenju u severnoj Italiji skrenuo je pažnju na region Lombardije, jednu od najkritičnijih oblasti u Evropi u pogledu kvaliteta vazduha. Nova studija pod nazivom „Istraživanje uticaja stoke na kvalitet vazduha: Duboko zaron u amonijak i čestice u Lombardiji“, sprovedena uz učešće CMCC autora, pruža okvir za proučavanje uticaja poljoprivrede na zagađenje vazduha u ovoj oblasti i podržava potrebu za integrisanim politikama u poljoprivrednom sektoru.
Rad je objavljen u časopisu Pregled procene uticaja na životnu sredinu.
Studija je sprovedena u kontekstu projekta INHALE (Uticaj na ljudsko zdravlje poljoprivrede i emisija stoke), koji je koordinirao Universita Bocconi i sproveden u partnerstvu sa CMCC fondacijom i Legambiente Lombardia. Naučnici su proučavali u kojoj meri emisije iz poljoprivrede doprinose visokim koncentracijama čestica, i shodno tome, mogu dovesti do povezanog povećanja zdravstvenog rizika za stanovništvo Lombardije. Istraživanje pokazuje potrebu da politike smanjenja zagađenja ne ignorišu emisije iz poljoprivredno-stočarskih izvora (amonijak), a istovremeno deluju na zagađivače u saobraćaju (NO k ).
„Dolina Po je neslavno poznata po lošem kvalitetu vazduha koji njeni stanovnici udišu“, kaže Jacopo Lunghi sa Univerziteta Bokoni i CMCC, glavni autor rada. „Njegovi rekordni nivoi čestica, posebno tokom zime, čine ga jednim od najzagađenijih područja u Evropi. Istraživanje izvora takvog nezdravog vazduha je od vitalnog značaja za smanjenje zagađenja i povećanje blagostanja pojedinaca kroz efikasnu političku akciju.“
Doprinos emisije amonijaka (NH 3 ) nivoima čestica zabeleženih u dolini Po je značajan, a poljoprivreda, posebno upravljanje stočnim đubrivom i upotreba đubriva, je glavni izvor. Stočarske operacije su odgovorne za velika oslobađanja amonijaka, gasovitog jedinjenja koje služi kao prekursor u formiranju sekundarnih čestica.
Iz reakcija sa drugim jedinjenjima, kao što su oksidi sumpora (SO k ) i oksidi azota (NO k ), amonijak doprinosi velikom delu neorganskog sastava PM2,5. Ovo objašnjava zašto je zagađenje vazduha sa stočnih farmi povezano sa bolestima opstrukcije disajnih puteva i teškom upalom pluća.
Konkretno, povećanje od 1.000 jedinica stoke izaziva odgovarajuće dnevno povećanje koncentracije amonijaka i čestica u Lombardiji kvantifikovano na 0,26 i 0,29 μg/m 3 za goveda (oko 2% i 1% odgovarajućih dnevnih proseka) i 0,041 μg/m 3 za svinje. Studija takođe sugeriše da bi uzgoj goveda i svinja mogao činiti do 25% izloženosti lokalnog zagađenja.
Rad doprinosi uspostavljanju neophodnog koraka za procenu prirode direktne korelacije između promena u nivou stoke i uticaja na zdravlje ljudi usled zagađenja vazduha. Upotreba metoda kauzalnog zaključivanja je novi pristup ovoj vrsti analize.
„Dolina Pada pati od nesrećne kombinacije nepovoljnih orografskih uslova, velike gustine naseljenosti i visokog industrijskog i poljoprivrednog intenziteta“, potvrđuje istraživačica CMCC-a Lara Aleluja Reis. „Mnogo se radi na ublažavanju uticaja u elektroenergetskom i transportnom sektoru, a donekle i na stambenom sektoru. Poljoprivreda, tačnije sektor stočarstva, ne može se ostaviti po strani i takođe mora biti uključena u strože politike ublažavanja zagađenja vazduha.“
Mauricio Malpede sa Univerziteta u Veroni kaže: „Razumevanje uticaja intenzivnog uzgoja stoke na životnu sredinu može utrti put za manje zagađenu životnu sredinu. Naše istraživanje nam može pomoći da razvijemo održive poljoprivredne prakse koje ne samo da minimiziraju štetu po životnu sredinu, već i umanjuju rizike po javno zdravlje.
„Optimizacijom korišćenja resursa i smanjenjem otpada, možemo da obezbedimo efikasnije i održivije proizvodne sisteme. Pored toga, naši rezultati istraživanja mogu da usmeravaju odluke o politici zaštite ekosistema i javnog zdravlja, istovremeno povećavajući svest potrošača o posledicama njihovog izbora u ishrani, što može doprineti globalni napori za ublažavanje klimatskih promena“.
