Čitanje najnovijeg međunarodnog klimatskog izveštaja može se osećati neodoljivo. Opisuje kako rastuće temperature uzrokovane povećanjem emisija gasova staklene bašte iz ljudskih aktivnosti imaju brze, široko rasprostranjene efekte na vremenske prilike, klimu i ekosisteme u svakom regionu planete, i kaže da rizici eskaliraju brže nego što su naučnici očekivali.
Globalne temperature su sada 1,1 stepen Celzijusa toplije nego na početku industrijske ere. Toplotni talasi, oluje, požari i poplave štete ljudima i ekosistemima. Stotine vrsta su nestale iz regiona kako temperatura raste, a klimatske promene izazivaju nepovratne promene na morskom ledu, okeanima i glečerima. U nekim oblastima postaje teže prilagoditi se promenama.
Ipak, postoje razlozi za optimizam – pad troškova obnovljive energije počinje da transformiše energetski sektor, na primer, a upotreba električnih vozila se širi. Ali promene se ne dešavaju dovoljno brzo, a prozor za glatku tranziciju brzo se zatvara, upozorava izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene. Da bi se globalno zagrevanje održalo ispod 1,5C, kaže se da će globalne emisije gasova staklene bašte morati da padaju za 60% do 2035. u poređenju sa nivoima iz 2019. godine.
To je za 12 godina od sada.
U novom izveštaju, objavljenom 20. marta 2023., IPCC sumira nalaze iz serije procena napisanih u proteklih osam godina. U njima je stotine naučnika pregledalo najnovije dokaze i istraživanja.
Evo četiri ključna čitanja koautora nekih od tih izveštaja, od kojih svaki daje drugačiji snimak promena koje su u toku i raspravlja o rešenjima.
Mnoge od najšokantnijih prirodnih katastrofa u poslednjih nekoliko godina uključivale su intenzivne padavine i poplave.
U Evropi je oluja 2021. pokrenula klizišta i poslala reke da jure kroz sela koja su stajala vekovima. 2022. godine, oko trećine Pakistana je bilo pod vodom, a nekoliko američkih zajednica su pogođene ekstremnim poplavama.
IPCC upozorava u šestom izveštaju o proceni da će ciklus vode nastaviti da se intenzivira kako se planeta zagreva. To uključuje ekstremne monsunske padavine, ali i sve veću sušu, veće topljenje planinskih glečera, smanjenje snežnog pokrivača i ranije otapanje snega, napisao je klimatski naučnik UMass-Lovell Metju Barlou, koautor izveštaja o proceni koji ispituje fizičke promene.
„Pojačavanje ciklusa vode znači da će se i mokri i suvi ekstremi i opšta varijabilnost ciklusa vode povećati, iako ne ravnomerno širom sveta“, napisao je Barlou.
„Razumevanje ove i drugih promena u ciklusu vode je važno za više od pripreme za katastrofe. Voda je suštinski resurs za sve ekosisteme i ljudska društva.“
IPCC je u svojim izveštajima naglasio da ljudske aktivnosti nedvosmisleno zagrevaju planetu i izazivaju brze promene u atmosferi, okeanima i ledenim regionima sveta.
„Zemlje mogu ili da planiraju svoje transformacije, ili se mogu suočiti sa destruktivnim, često haotičnim transformacijama koje će biti nametnute promenom klime“, napisao je Edvard Kar, naučnik sa Univerziteta Klark i koautor izveštaja IPCC-a fokusiranog na prilagođavanje.
Što duže zemlje čekaju da odgovore, veća je šteta i troškovi njenog obuzdavanja. Jedna procena sa Univerziteta Kolumbija navodi da je cena adaptacije koja je potrebna samo za urbana područja između 64 milijarde i 80 milijardi dolara godišnje – i cena nečinjenja na 10 puta većem nivou do sredine veka.
„Procena IPCC-a nudi oštar izbor“, napisao je Kar. „Da li čovečanstvo prihvata ovaj katastrofalni status kvo i neizvesnu, neprijatnu budućnost ka kojoj vodi, ili zgrabi uzde i izabere bolju budućnost?“
Jedan od ključnih sektora za smanjenje emisije gasova staklene bašte je transport.
Smanjenje emisija gasova staklene bašte na nulu do sredine veka, što je cilj koji se smatra neophodnim da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 C, zahtevaće „veliko, brzo preispitivanje načina na koji se ljudi kreću širom sveta“, napisao je Alan Džen, stručnjak za transport u Univerzitet Kalifornije Davis i koautor izveštaja IPCC koji se bavi ublažavanjem.
Postoje pozitivni znaci. Troškovi baterija za električna vozila su opali, što ih čini sve pristupačnijim. U SAD, Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. nudi poreske olakšice koje smanjuju troškove za kupce električnih vozila i podstiču kompanije da pojačaju proizvodnju. I nekoliko država razmatra da ispoštuju zahtev Kalifornije da svi novi automobili i laki kamioni imaju nultu emisiju do 2035. godine.
„Biće potrebne i bihevioralne i druge sistemske promene da bi se dramatično smanjile emisije gasova staklene bašte iz ovog sektora“, napisao je Džen.
Na primer, mnoge zemlje su zabeležile pad svojih emisija iz transporta tokom COVID-19 jer je više ljudi bilo dozvoljeno da radi od kuće. Deljenje bicikala u urbanim sredinama, gradovi pogodni za javni prevoz i izbegavanje širenja urbanih sredina mogu pomoći da se još više smanje emisije. Vazduhoplovstvo i brodarstvo su teži za dekarbonizaciju, ali napori su u toku.
On, međutim, dodaje da je važno zapamtiti da efikasnost elektrifikacije transporta na kraju zavisi od čišćenja električne mreže.
Izveštaji IPCC-a razmatraju nekoliko drugih važnih koraka za smanjenje emisije gasova staklene bašte, uključujući prebacivanje energije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, povećanje energetske efikasnosti zgrada i poboljšanje proizvodnje hrane, kao i načine prilagođavanja promenama koje se više ne mogu izbeći.
Postoje razlozi za optimizam, napisali su Robert Lempert i Elisabeth Gilmore, koautori izveštaja IPCC-a fokusiranog na ublažavanje posledica.
„Na primer, obnovljiva energija je sada generalno jeftinija od fosilnih goriva, tako da prelazak na čistu energiju često može da uštedi novac“, napisali su. Troškovi električnih vozila padaju. Zajednice i infrastruktura se mogu redizajnirati kako bi se bolje upravljalo prirodnim opasnostima kao što su požari i oluje. Objavljivanje korporativnih klimatskih rizika može pomoći investitorima da bolje prepoznaju opasnosti i podstaknu te kompanije da izgrade otpornost i smanje uticaj na klimu.
„Problem je što se ova rešenja ne primenjuju dovoljno brzo“, napisali su Lempert i Gilmor. „Pored odbijanja industrije, strah ljudi od promena je pomogao da se održi status kvo. Suočavanje sa izazovom, rekli su, počinje prihvatanjem inovacija i promena.“
