NASA-in rover Perseverance je tokom gotovo pet meseci 2022. godine prikupljao uzorke stena sa Marsa, koji bi mogli prepisati istoriju prisutnosti vode na ovoj planeti, a možda čak i otkriti dokaze o nekadašnjem životu. Međutim, da bi se otkrile sve informacije koje ovi uzorci sadrže, biće potrebna detaljna analiza na Zemlji, što zahteva novu misiju za vraćanje uzoraka na našu planetu. Naučnici se nadaju da će uzorke moći analizirati do 2033. godine, iako bi povratna misija mogla biti odložena.
„Ovi uzorci su razlog zašto je naša misija letela,“ rekao je Dejvid Šuster, koautor studije i profesor nauke o Zemlji i planetama na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. „To je upravo ono čemu smo se nadali da ćemo postići. I mi smo to postigli. To je ono što smo tražili.“
Stene su uzorkovane iz rečnih naslaga u isušenom jezeru koje je nekada ispunjavalo krater nazvan Jezero, a njihov kritični značaj detaljno je prikazan u studiji koja će biti objavljena 14. avgusta u časopisu AGU Advances.
„Ovo su prve i jedine sedimentne stene koje su proučavane i prikupljene sa planete koja nije Zemlja,“ rekao je Šuster. „Sedimentne stene su važne jer su transportovane vodom, deponovane u stajaću vodu i kasnije modifikovane hemijskim procesima koji uključuju tečnu vodu na površini Marsa u nekom trenutku u prošlosti. Čitav razlog zašto smo došli na Jezero je bio da proučavamo ovu vrstu stena.“
Prva autorka rada, Tanja Bosak, geobiolog sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) u Kembridžu, istakla je da su ova stenska jezgra verovatno najstariji materijali uzorkovani iz bilo kog poznatog okruženja koje je možda podržavalo život. „Kada ih vratimo na Zemlju, mogu nam reći toliko toga o tome kada, zašto i koliko dugo je Mars sadržavao tečnu vodu, i da li je na toj planeti možda došlo do neke organske, prebiotske i potencijalno čak biološke evolucije,“ rekla je Bosak.
Neki od uzoraka sadrže veoma sitnozrnate sedimente, koji su najverovatniji tip stena za očuvanje dokaza o mogućem mikrobnom životu na Marsu. „Tečna voda je ključni element u svemu ovome jer je ključni sastojak za biološku aktivnost, koliko mi to razumemo,“ rekao je Šuster. „Sitnozrnate sedimentne stene na Zemlji su one koje će najverovatnije sačuvati tragove prethodne biološke aktivnosti, uključujući organske molekule. Zato su ovi uzorci toliko važni.“
NASA je 25. jula objavila da je Perseverance sakupio nove uzorke stena sa izdanka po imenu Čejava vodopad, koji takođe može sadržati znake prošlog života na Marsu. Naučni instrumenti rovera otkrili su dokaze o prisustvu organskih molekula, dok su inkluzije „leoparda“ u stenama slične onima koje se na Zemlji često povezuju sa fosilizovanim mikrobnim životom.
Ken Farlei, naučnik projekta Perseverance na Caltech-u, izjavio je da rover trenutno nema više šta da pruži naučnicima, ali da bi se u potpunosti razumelo šta se zaista dogodilo u dolini Marsove reke u krateru Jezero pre milijardi godina, bilo bi idealno vratiti uzorak Čejava vodopada na Zemlju, kako bi se proučavao pomoću moćnih instrumenata dostupnih u laboratorijama.
Prema rečima Šustera, Jezero i lepeza nanosa koje je ostavila reka koja se nekada ulivala u njega, verovatno su nastali pre 3,5 milijardi godina. „Život je radio svoje na Zemlji u tom trenutku, pre 3,5 milijardi godina,“ rekao je on. „Osnovno pitanje je: da li je život takođe radio svoje na Marsu u tom trenutku?“
Do danas, Perseverance je prikupio ukupno 25 uzoraka, uključujući duplikate i uzorke iz atmosfere, plus tri „cevi za svedoke“ koje hvataju moguće zagađivače oko rovera. Osam duplih uzoraka kamenja plus uzorak atmosfere i cev za ispitivanje deponovani su u memoriju Tri vile na površini Jezera kao rezerva u slučaju da rover bude imao problema i da se uzorci na brodu ne mogu preuzeti. Ostalih 15 uzoraka—uključujući uzorak Čejava vodopada sakupljen 21. jula—ostaju na brodu rovera i čekaju oporavak.
Šuster je bio deo tima koji je analizirao prvih osam prikupljenih uzoraka stena sa dna kratera, a sve su bile magmatske stene. Novi rad predstavlja analizu još sedam uzoraka prikupljenih između 7. jula i 29. novembra 2022. godine sa prednje strane zapadnog lepeza sedimenta u Jezeru.
Bosak je najviše zainteresovana za moguće biosignature u sitnozrnim sedimentima, ali je Šuster naglasio da krupnozrni sedimenti takođe sadrže ključne informacije o vodi na Marsu. „Sa laboratorijskom analizom tih detritnih minerala, mogli bismo da damo kvantitativne izjave o tome kada su sedimenti taloženi i hemiji te vode,“ rekao je on.
„Jedan od najvažnijih planetarnih naučnih ciljeva je vraćanje ovih uzoraka,“ zaključio je Šuster. Očekuje se da će analize uzoraka na Zemlji doneti ključne informacije o organskim, izotopskim, hemijskim, morfološkim, geohronološkim i paleomagnetskim karakteristikama koje mogu otkriti tajne o prošlosti Marsa.