Ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika se smanjuje, a mnogi glečeri širom regiona se povlače i tope alarmantnom brzinom. Međutim, to nije uvek bio slučaj prema novom istraživanju objavljenom prošlog meseca (28. aprila) u The Criosphere.
Tim naučnika iz Međunarodne saradnje za glečer Thvaites (ITGC), uključujući dva istraživača iz British Antarctic Survei (BAS), otkrio je da je ledeni pokrivač u blizini glečera Thvaites bio tanji u poslednjih nekoliko hiljada godina nego danas. Ovo neočekivano otkriće pokazuje da su glečeri u regionu mogli ponovo da rastu nakon ranijeg smanjenja.
Porast nivoa mora već stavlja milione ljudi u nižim obalnim zajednicama širom sveta u opasnosti od poplava. Doprinos topljenja antarktičkog leda trenutno je najveći izvor neizvesnosti u predviđanjima koliko će i koliko brzo nivo mora porasti u narednim decenijama i vekovima. Zajedno sa svojim neposrednim susedom, glečer Thvaites trenutno dominira antarktičkim doprinosom porastu nivoa mora.
Da bi razumeli kako će ovaj važan glečer reagovati na klimatske promene koje se očekuju u narednom veku, naučnici moraju da znaju kako se ponaša u širokom spektru klimatskih uslova i tokom dugog vremenskog perioda. Pošto satelitska posmatranja sežu samo nekoliko decenija unazad, potrebno je da pogledamo geološki zapis da bismo pronašli ove informacije.
Džonatan Adams, koautor i dr. student BAS-a, kaže: „Proučavajući istoriju glečera kao što je Thvaites, možemo steći dragocen uvid u to kako bi se ledeni pokrivač Antarktika mogao razvijati u budućnosti. Zapisi o promeni ledenog pokrivača od stena koje su trenutno izložene iznad površine ledenog pokrivača završavaju oko Pre 5000 godina, da bismo saznali šta se dogodilo od tada, moramo proučiti stenu koja je trenutno zakopana ispod ledenog pokrivača.“
Koristeći bušilice specijalno dizajnirane za sečenje leda i kamena ispod, tim je izvukao uzorke stena duboko ispod ledenog pokrivača pored glečera Thvaites. Zatim su izmerili, u tim uzorcima stena, specifične atome koji nastaju kada su stene izložene na površini Zemlje zračenju koje dolazi iz svemira. Ako led prekrije te stene, ovi konkretni atomi se više ne prave. Njihovo prisustvo stoga može otkriti periode u prošlosti kada je ledeni pokrivač bio manji od sadašnjeg.
Keir Nichols, glacijalni geolog sa Imperijal koledža u Londonu i vodeći autor studije, kaže: „Ovo je bio ogroman timski napor: nekoliko nas je provelo nedelje daleko od kuće radeći terenski rad u izuzetno udaljenom delu Antarktika, dok su drugi izdržali bukvalno hiljade sati u laboratoriji analizirajući stene koje smo prikupili.“
„Atomi koje smo izmerili postoje samo u malim količinama u ovim stenama, tako da smo gurali do granice onoga što je trenutno moguće i nije bilo garancije da će to funkcionisati. Uzbuđeni smo što je ovo prva studija koja otkriva noviju istoriju ledenog pokrivača koristeći temeljnu stenu prikupljenu direktno ispod nje“
Tim je otkrio da kamenje koje su prikupili nije uvek bilo prekriveno ledom. Njihova merenja su pokazala da je tokom proteklih 5.000 godina led u blizini glečera Thvaites bio najmanje 35 metara tanji nego što je sada. Štaviše, njihovi modeli su pokazali da je za njegov rast od tada – čineći ledeni pokrivač veličinom kakva je danas – trebalo najmanje 3.000 godina.
Ovo otkriće otkriva da se povlačenje ledenog pokrivača u regionu glečera Thvaites može preokrenuti. Sada je izazov za naučnike da shvate uslove koji su potrebni da bi to bilo moguće.
Džoan Džonson, geolog sa BAS-a i koautor studije, kaže: „Na prvi pogled, ovi rezultati izgledaju kao dobra vest – Thvaites Glacier je uspeo da ponovo izraste iz manje konfiguracije u geološki nedavnoj prošlosti. Međutim, naša studija pokazuje da je ovaj oporavak trajao više od 3.000 godina, u klimi koja verovatno nije bila tako topla kao što očekujemo u narednim vekovima.“
„Ako želimo da izbegnemo uticaj porasta nivoa mora na naš svet koji će biti rezultat kontinuiranog povlačenja ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, taj vremenski okvir je daleko duži nego što možemo da priuštimo da čekamo.“
