Blago kognitivno oštećenje (MCI) je oblik gubitka kognitivnih sposobnosti koji može prethoditi Alchajmerovoj bolesti ili drugim vrstama demencije. Ljudi sa MCI imaju problema sa pamćenjem i razmišljanjem, ali uglavnom mogu voditi samostalan život.
Prethodna istraživanja sugerišu da odrasli sa MCI mogu imati lošiju procenu od onih bez njih kada je u pitanju donošenje finansijskih odluka i odluka o zdravstvenoj zaštiti. Ali kako i kada opadanje u vezi sa godinama utiče na svakodnevno donošenje odluka i kako porodice i zajednice mogu da podrže starije odrasle osobe u balansiranju autonomije i bezbednosti?
Nova studija je sada analizirala donošenje odluka holističkije i u široj populaciji starijih odraslih osoba. Istraživači su otkrili da su učesnici sa MCI pokazali znatno lošije rezultate na testu četiri vrste sposobnosti donošenja odluka u poređenju sa starijim odraslim osobama koje su bile kognitivno zdrave. Rezultati su objavljeni u Journal of Alzheimer’s Disease.
„Ovi dodatni dokazi pomažu da se repliciraju naše ranije studije i čini nas sigurnijim da bi starije osobe sa MCI mogle imati problema sa određenim vrstama odluka“, rekao je odgovarajući autor Duke Han, dr., direktor neuropsihologije na Odeljenju za porodičnu medicinu i profesor porodične medicine, neurologije, psihologije i gerontologije na Keck School of Medicine USC.
To bi moglo ukazivati na to da odrasli sa MCI-om možda žele da traže podršku za određene vrste odluka, uključujući finansijska pitanja ili da li je bezbedno nastaviti da voze. Ali istraživači primećuju važno upozorenje: odrasli sa MCI i dalje mogu mnogo stvari da rade sami.
„Studija ne implicira da starije odrasle osobe sa MCI nisu u stanju da samostalno donose dobre odluke“, rekla je Laura Fenton, doktorantka kliničke psihologije na USC Dornsife College of Letters, Arts and Sciences i prvi autor rada. „Iako oni sa MCI mogu imati koristi od dodatnih resursa, pomoći tokom donošenja odluka ili oboje, biće važno uspostaviti ravnotežu između podrške i poštovanja autonomije.“
Da bi istražili vezu između MCI i donošenja odluka, istraživači su testirali učesnike upisane u studiju naprednog razumevanja opcija prevoza (AUTO), analizu odlučivanja u vožnji među starijim odraslim osobama koju je vodio Marian E. Betz, MD, MPH, profesor urgentne medicine na Univerzitetu Kolorado.
Ova analiza je uključila podatke od 301 starije odrasle osobe prosečne starosti od 77,1 godina, raspoređene na tri lokacije (Denver, Indijanapolis i San Dijego). Korišćenje podataka iz više regiona čini nalaze šire primenjivim, rekao je Han.
Han i njegove kolege testirali su donošenje odluka modifikovanom procenom poznatom kao kratka prenosiva procena kapaciteta za svakodnevno donošenje odluka (SPACED). Starije odrasle osobe su odgovarale na pitanja o hipotetičkom scenariju: član porodice je dobio obaveštenje o kašnjenju od elektroprivrede i trebalo je da odluči da li da plati račun ili da napusti zemlju kako bi izbegao problem. Od učesnika je zatraženo da objasne problem i diskutuju o prednostima, nedostacima i potencijalnim posledicama dva predložena rešenja. Obučeni ocenjivači su zatim dali ocene za četiri vrste sposobnosti donošenja odluka na osnovu koherentnosti svakog odgovora – razumevanje, uvažavanje, uporedno rezonovanje i konsekventno rezonovanje.
Učesnici sa MCI-om postigli su u proseku 2,17 poena niže na SPACED-u od onih bez. Među kognitivno zdravim osobama, 79,9% je dobilo savršen rezultat na SPACED-u; među onima sa MCI, 57,1% je postiglo savršen rezultat.
Pošto SPACED procenjuje više komponenti donošenja odluka, nalazi studije bi mogli imati široke implikacije na izbore o finansijama, zdravstvenoj zaštiti, pitanjima na kraju života i još mnogo toga.
„Jedan od glavnih zaključaka je da ako neko počne da doživljava kognitivno oštećenje, nije loša ideja da potraži dodatnu pomoć u ovim oblastima“, rekao je Han.
U budućim istraživanjima, Han i njegove kolege imaju za cilj da povećaju rasnu i etničku raznolikost učesnika kako bi se osiguralo da nalazi tačno obuhvate iskustvo starijih odraslih širom Sjedinjenih Država.
