Timus, mali i relativno nepoznat organ, može igrati veću ulogu u imunološkom sistemu odraslih nego što se ranije verovalo. Sa godinama, žlezdano tkivo u timusu se zamenjuje mastima, ali, prema novoj studiji sa Univerziteta Linkoping, stopa kojom se to dešava je povezana sa polom, godinama i faktorima načina života. Ovi nalazi takođe ukazuju na to da izgled timusa odražava starenje imunog sistema.
„Mi lekari možemo da procenimo izgled timusa na osnovu uglavnom svih CT skeniranja grudnog koša, ali to ne vidimo kao veoma važno. Ali sada se ispostavilo da izgled timusa zapravo može da pruži mnogo vrednih informacija koje bismo mogli iskoristite i naučite više o tome“, kaže Marten Sandstedt, MD, Ph.D., na Odeljenju za radiologiju u Linkčepingu i Odeljenju za zdravstvo, medicinu i nauke o nezi, Medicinski fakultet i zdravstvene nauke Univerziteta Linkoping.
Timus je žlezda koja se nalazi u gornjem delu grudnog koša. Odavno je poznato da je ovaj mali organ važan za razvoj imunološke odbrane kod dece. Nakon puberteta, timus se smanjuje u veličini i na kraju biva zamenjen mastima, u procesu poznatom kao masna degeneracija. To znači da gubi svoju funkciju, zbog čega se timus dugo vremena smatrao nevažnim u odraslom životu.
Ovo gledište je, međutim, osporeno u nekim manjim istraživačkim studijama, uglavnom na životinjama, koje ukazuju na to da posedovanje aktivnog timusa u odraslom dobu može biti prednost i može obezbediti povećanu otpornost na zarazne bolesti i rak. Samo nekoliko studija do sada je ispitivalo timus kod odraslih.
U ovoj studiji, objavljenoj u Immuniti & Aging, istraživači su ispitali izgled timusa na CT skeniranju grudnog koša više od 1.000 švedskih pojedinaca starosti od 50 do 64 godine, koji su učestvovali u velikoj studiji SCAPIS (švedska studija kardiopulmonalne bioslike). SCAPIS uključuje i opsežno snimanje i sveobuhvatne zdravstvene procene uključujući faktore načina života, kao što su navike u ishrani i fizička aktivnost. U svojoj podstudiji SCAPIS-a, istraživači su takođe analizirali imune ćelije u krvi.
„Videli smo ogromnu varijaciju u izgledu timusa. Šest od deset učesnika imalo je potpunu masnu degeneraciju timusa, koja je bila mnogo češća kod muškaraca nego kod žena, kao i kod ljudi sa abdominalnom gojaznošću. Životni stil je takođe bio važan. Posebno nizak unos vlakana je bio povezan sa masnom degeneracijom timusa“, kaže Marten Sandstedt.
Studija istraživača u Linkopingu pruža nova saznanja povezujući izgled timusa sa načinom života i zdravstvenim faktorima, i imunološkim sistemom. U razvoju imunog sistema, timus deluje kao škola za vrstu imunih ćelija poznatih kao T-ćelije (gde T znači „timus“). Ovde T-ćelije uče da prepoznaju bakterije, viruse i druge stvari koje su tuđe telu. Takođe uče da budu tolerantni i da ne napadaju ništa što je deo sopstvenog tela osobe, što bi inače moglo dovesti do raznih autoimunih bolesti.
U svojoj studiji, istraživači LiU su videli da pojedinci sa masnom degeneracijom timusa pokazuju nižu regeneraciju T-ćelija.
„Ova povezanost sa regeneracijom T-ćelija je zanimljiva. To ukazuje na to da ono što vidimo na CT skeniranju nije samo slika, ona zapravo odražava i funkcionalnost timusa. Ne možete ništa da uradite u vezi sa svojim godinama i svojim polom, ali Na faktore vezane za način života može se uticati. Možda je moguće uticati na starenje imunološkog sistema“, kaže Lena Jonasson, profesor na Odeljenju za kardiologiju u Linkopingu i Odeljenju za zdravlje, medicinu i negu, Medicinski fakultet i zdravstvene nauke Univerziteta Linkeping.
Ali potrebno je više istraživanja pre nego što bude moguće saznati da li će izgled timusa, a time i starenje imunološke odbrane, imati bilo kakve implikacije na naše zdravlje. Istraživači sada prelaze na naknadne studije timusa svih 5.000 učesnika u SCAPIS Linko pingu kako bi videli da li slike timusa CT skeniranja mogu pružiti informacije o budućem riziku od bolesti.
