Stare šume su od izuzetnog značaja za biodiverzitet i zaštitu klime u Evropi, ali su sve ređe. Uprkos obećanju Evropske unije (EU) u svojoj Strategiji za biodiverzitet za 2030. godinu, zakonodavstvo za zaštitu ostataka starog rasta još uvek nije primenjeno u mnogim državama članicama. Gubitak starih šuma nastavlja se alarmantnom brzinom.
Novi komentar u časopisu Science tvrdi da je sveobuhvatno mapiranje starih šuma — i trenutni moratorijum na seču tamo gde je najverovatnije da će do njih — hitno potrebno da se zaustavi gubitak ovih jedinstvenih šuma.
Stare šume su pod velikim pritiskom i sve većim pritiskom u mnogim delovima sveta, uključujući Evropu. U većini zemalja EU ostalo je vrlo malo starih šuma, koje su tipično male i izolovane. Dok Strategija EU o biodiverzitetu za 2030. nalaže njihovu pravnu zaštitu, međunarodni tim naučnika upozorava u novom komentaru objavljenom u časopisu Science da se uprkos tome, gubitak starih šuma nastavlja nesmetano.
„Ove šume su kritične za očuvanje biodiverziteta; mnoge ugrožene vrste zavise od njih, uključujući vukove, risove i medvede, i bezbroj buba i gljiva“, objašnjava dr Mikolaš sa Češkog univerziteta prirodnih nauka u Pragu, glavni autor Članak. „One takođe skladište ogromne količine ugljenika, tako da nude prirodno rešenje protiv klimatskih promena. Uprkos njihovoj važnosti, trenutno ne uspevamo da zaštitimo ovo prirodno nasleđe. Potrebna je hitna akcija da se bolje zaštite stare šume pre nego što bude prekasno. “
Prema istraživačima, ključna prepreka za bolje očuvanje starih šuma su nepotpune mape gde se ove šume nalaze. „Hitno nam je potrebno sistematsko mapiranje kako bismo stvorili osnovu za dovoljnu zaštitu starih šuma“, tvrdi koautor prof. Tobias Kuemmerle sa Univerziteta Humboldt u Berlinu u Nemačkoj. „Bez toga, stare šume bi mogle da se poseču pre nego što budu identifikovane. Ili bi se ove šume mogle poseći jer su lokalno još uvek relativno rasprostranjene, a njihova izuzetna vrednost očuvanja iz evropske perspektive se zanemaruje.“
Iako je njihova udaljenost često štitila stare šume u prošlosti, ovo se nedavno promenilo. „Seča starih šuma nudi veći profit vlasnicima šuma nego da ih zaštiti“, dodaje dr Miroslav Svoboda, koautor sa Češkog univerziteta prirodnih nauka. „Cene drveta su visoke i stroža zaštita je na pomolu. Istovremeno, vlasnici trenutno nisu dovoljno nadoknađeni za očuvanje svojih šuma. Sve ovo se pretvara u visok podsticaj da se seče stare šume sada, pre nego što se pooštre regulacija.“ Autori napominju da se to već dešava u mnogim zemljama, uključujući Rumuniju i Švedsku.
„Poslednje preostale stare šume nestaju pred našim očima, a to je u snažnoj suprotnosti sa ciljevima EU za biodiverzitet“, objašnjava Tobijas Kumerle. „Ali imamo sve alate da zaustavimo ovaj gubitak.“ Prema istraživačima, ono što je potrebno je pravična finansijska nadoknada za vlasnike šuma kada održivo upravljaju svojim starim šumama kako bi zadržali svoju ekološku vrednost. EU bi trebalo odmah da usvoji moratorijum na seču na oblastima koje potencijalno sadrže stare šume, tako da one ne nestanu pre nego što se uopšte identifikuju. Konačno, mora postojati obavezujući zahtev da države članice uključe zaštitu starih šuma u svoje nacionalne strategije.
„Uspešni primeri postoje“, kaže koautor prof. Gianluca Piovesan sa Univerziteta Tuscia, Viterbo, Italija. „Osamnaest zemalja u Evropi već godinama sarađuje kako bi striktno zaštitili preko 100.000 hektara starih bukovih šuma. Ovaj napor je doveo do stvaranja najveće svetske baštine UNESCO-a. „Vreme je da se deluje sada“, dodaje dr Mikolaš. „Moramo preduzeti neophodne korake da sačuvamo ovo nezamenljivo prirodno nasleđe za buduće generacije.