Istraživači Stanford Medicine otkrili su da uobičajeno stanje krvi povezano sa nekoliko bolesti može imati zaštitni efekat protiv Alchajmerove bolesti.
U stanju, klonskoj hematopoezi neodređenog potencijala, ili CHIP-u, određene krvne matične ćelije dobijaju mutacije koje jačaju njihovu sposobnost preživljavanja i razmnožavanja. Kao rezultat toga, mutantne ćelije dominiraju, a samo nekoliko ćelija može da proizvede mnogo ili čak sve ćelije krvi i imuniteta u telu. U većini slučajeva CHIP, dominantna krvna matična ćelija daje između 4% i 30% krvi i imunih ćelija.
Studije docenta patologije na Stanfordskoj medicini Siddhartha Jaisval, MD, Ph.D., i drugih su pokazale da su ljudi sa CHIP-om u mnogo većem riziku od razvoja različitih bolesti. Analizom medicinskih baza podataka i uskladištenih uzoraka krvi, Siddhartha i njegove kolege su pokazali da ljudi sa CHIP-om imaju oko dva puta veću vjerovatnoću da razviju koronarnu bolest srca, dvostruko veću vjerovatnoću da će razviti hroničnu bolest jetre i 10 puta veću vjerovatnoću da će razviti rak krvi kao što je mijeloid. leukemije.
Istraživači još uvek ne razumeju u potpunosti zašto je CHIP povezan sa drugim bolestima osim raka krvi, iako su neke studije sugerisale da CHIP mutacije izazivaju povećanu aktivaciju imunog sistema.
Jaisval i njegove kolege su istraživali povezanost između CHIP-a i Alchajmerove bolesti, očekujući da neće videti nikakvu povezanost ili pozitivnu povezanost sa Alchajmerovom bolešću.
On i njegove kolege analizirali su grupu učesnika koji su bili praćeni tokom perioda od 10 do 15 godina, upoređujući medicinske kartone i uzorke krvi. „Bili smo iznenađeni kada smo otkrili da je CHIP zapravo povezan sa znatno manjim rizikom od Alchajmerove bolesti“, rekao je Jaisval. Utvrđeno je da ljudi sa CHIP-om imaju 30% do 50% manji rizik od razvoja neurodegenerativnog poremećaja, u poređenju sa onima koji nisu imali CHIP mutaciju, rekao je on.
„Stepen zaštite od Alchajmerove demencije uočen kod nosilaca CHIP-a sličan je posedovanju alela APOE ε2“, rekao je Džejsval, misleći na genetsku varijantu za koju se zna da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti.
Tim je video negativnu povezanost sa Alchajmerom i CHIP-om čak i kada su u obzir uzeli druge faktore rizika. „Mislili smo da postoji neka vrsta pristrasnosti preživelih – da je veća verovatnoća da će ljudi sa CHIP-om umreti pre nego što razviju Alchajmerovu bolest – ali smanjenje rizika je i dalje zadržano nakon prilagođavanja na to“, rekao je Jaisval.
Takođe su analizirali povezanost na drugi način, da vide da li ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest imaju manje šanse da imaju CHIP. Istraživači su potvrdili da jesu. U radu objavljenom 15. juna u Nature Medicine detaljno su navedeni nalazi.
Naravno, asocijacija ne znači da postoji uzročno-posledična veza. Dakle, Jaisval i njegove kolege su sproveli različite oblike genetskih analiza, pronalazeći dokaze da CHIP može uzročno inhibirati razvoj Alchajmerove bolesti.
Veza između CHIP-a i Alchajmerove bolesti implicirala je donekle neočekivanu vezu između moždanih ćelija i ćelija koje stvaraju krv i imunološki sistem, rekao je Jaisval.
Mozak ima sopstvene imune ćelije, nazvane mikroglija, i postoje neki dokazi da se mikroglija bori protiv upale i nakupljanja toksina koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću. Ali tokom poslednjih 10 godina, naučnici su verovali da se sva mikroglija uspostavlja u mozgu veoma rano u ljudskom razvoju, tokom faze embriona. Pošto krvno-moždana barijera normalno sprečava krvne ćelije da pređu u mozak, nije poznat način da krvne matične ćelije postanu moždane ćelije poput mikroglije.
Ipak, kada su Jaisval i njegove kolege pogledali uzorke mozga ljudi sa CHIP-om za mutacije krvnih zrnaca povezanih sa CHIP-om, videli su ih. I čini se da ove mutacije postoje u ćelijama mikroglije. Istraživači su otkrili da između 30% i 90% mikroglije u uzorcima mozga onih sa CHIP-om ima CHIP mutacije. Udeo mutantne mikroglije u bilo kom pojedinačnom mozgu je imao tendenciju da odgovara proporciji mutantnih krvnih zrnaca u ostatku tela.
„Ovo sugeriše da ćelije migriraju iz krvi u mozak“, rekao je Džajsval, dodajući da je nalaz u suprotnosti sa prihvaćenom dogmom. „To je izvanredan nalaz.“
Kako ovo utiče na razvoj Alchajmerove bolesti još nije jasno, ali istraživači znaju da mikroglija pomaže u borbi protiv mikrobnih osvajača i čišćenju otpadnih proizvoda u mozgu. „Jedna hipoteza je da mutacije koje promovišu prednost rasta u matičnim ćelijama krvi takođe promovišu mikroglijalnu ekspanziju i aktivnost, povećavajući sposobnost mikroglije da se bori sa uslovima koji dovode do bolesti mozga“, rekao je Jaisval.
Naučnici su takođe videli da su u uzorcima mozga ljudi sa CHIP-om nivoi neurofibrilarnih zapleta i amiloidnih plakova, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću i za koje se smatra da su uzročnici, bili niži.
Jaisval i njegove kolege planiraju dodatne studije kako bi saznali više o tome kako mutirana mikroglija može štititi od Alchajmerove bolesti. Jaisval planira da sarađuje sa profesorom patologije Mariusom Vernigom, MD, Ph.D., na transformaciji CHIP krvnih matičnih ćelija u mikrogliju kako bi mogli da razumeju kako se ove ćelije ponašaju drugačije od normalne mikroglije.
Iako ima mnogo posla koji treba da se uradi, istraživači se nadaju da bi, ako su u stanju da razumeju ove mehanizme, to moglo da pomogne u vođenju razvoja novih terapeutika koji bi jednog dana mogli da zaštite od Alchajmerove bolesti, rekli su oni.
