Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu otkrili su da će deca pomoći ljudima u nevolji osim ako ne postoji ‘lični trošak’.
Dr Džejms Kirbi iz UK-ove škole psihologije i njegov tim radili su sa 285 dece uzrasta 4 i 5 godina kako bi istražili šta ih tera da budu saosećajni.
„Testirali smo da li se njihov odgovor na saosećanje promenio u zavisnosti od toga sa kim su bili u interakciji“, rekao je dr Kirbi.
„Odrasli su autoritet i deca ponekad rade ono što se traži samo zato što odrasla osoba traži, zbog čega smo koristili i lutke koje su više na nivou deteta.“
„Naše istraživanje je pokazalo da će deca pomoći svaki put ako nema ‘ličnih troškova’ za pomoć, a ovo se nije promenilo da li je u pitanju odrasla osoba ili lutka.
Da bi se razumelo da li se reakcija saosećanja promenila ako je to bio trošak, deci su date nalepnice kada su završila zadatke.
„Tada smo videli da je deci bilo užasno teško pomoći ako su morali da odustanu od svojih nalepnica za nagradu, čak i ako su odrasla osoba ili lutka pokazala uznemirenost“, rekao je dr Kirbi.
„To nije značilo da su deca namerno sebična, jer se i odrasli zaista bore da odustanu od nagrada i resursa. Samo zato što su cenili nagradu, to nije značilo da su nesaosećajni, jer su mnogi od njih pružali pasivno saosećanje kao što je „to je u redu,“ ili „možda sledeći put.“
„Ono što je najvažnije, ova studija je istakla da ako nije bilo ličnih troškova ili deca ne moraju da se odreknu nagrada, bila su duboko saosećajna i od pomoći.
„Razumevanje šta tera decu da budu saosećajno važno je za uspostavljanje pozitivnog okruženja za učenje i porodično okruženje.“
Studija je objavljena u Royal Society Open Science. Nadovezuje se na prethodno istraživanje koje je vodio dr. kandidat Mičel Grin i profesor Mark Nilsen sa UK-ove škole psihologije o tome koji faktori utiču na verovatnoću da će deca biti saosećajna.
