Kada retko potpuno pomračenje Sunca zahvati Severnu Ameriku 8. aprila, naučnici će moći da prikupe neprocenjive podatke o svemu, od sunčeve atmosfere do čudnog ponašanja životinja – pa čak i mogućih efekata na ljude.
Dolazi sa suncem blizu vrhunca svog 11-godišnjeg solarnog ciklusa, postavljajući pozornicu za prikaz koji oduzima dah: korona će spektakularno sijati iz siluete Meseca duž putanje totaliteta, koridora koji se proteže od Meksika do Kanade preko Sjedinjenih Država.
Potpuna pomračenja Sunca nude „neverovatne naučne mogućnosti“, rekla je zamenica administratora NASA-e Pam Melroj na konferenciji za novinare ove nedelje o nebeskom događaju.
Američka svemirska agencija je jedna od institucija koje su spremne za pomračenje, sa planovima za lansiranje takozvanih „sondirajućih raketa“ za proučavanje efekata na gornju Zemljinu atmosferu.
Evo pogleda šta se istraživači nadaju da će naučiti iz predstojećeg pomračenja:
Kada mesec prođe direktno ispred Sunca i blokira ga, neuhvatljiva krajnja ivica sunčeve atmosfere, ili korona, biće vidljiva „na veoma poseban način“, rekao je Melroj u utorak.
„Sa koronom se dešavaju stvari koje ne razumemo u potpunosti“, rekla je ona.
Toplota unutar korone se pojačava sa rastojanjem od površine Sunca – kontraintuitivni fenomen koji se naučnici bore da u potpunosti shvate ili objasne.
Solarne baklje, iznenadna eksplozija energije koja oslobađa zračenje u svemir, dešavaju se u koroni, kao i solarne prominencije, ogromne formacije plazme koje izlaze iz površine Sunca.
Tokom pomračenja, najveći deo korone – gde se dešava mnogo ove aktivnosti – je jasnije vidljiv nego kada se koriste specijalizovani instrumenti za blokiranje centralnog dela sunca, nudeći zlatnu priliku za proučavanje, rekla je Šenon Šmol, direktor Abramsovog planetarijuma na Državnom univerzitetu u Mičigenu.
Istraživači su posebno oduševljeni što je sunce blizu vrhunca svog 11-godišnjeg ciklusa.
„Šanse da vidimo nešto neverovatno su veoma velike“, rekao je Melroj.
Potpuno pomračenje će takođe pružiti naučnicima priliku da proučavaju promene u delu Zemljine gornje atmosfere poznatom kao jonosfera, što je važno jer utiče na radio talase koji se koriste za komunikaciju i navigaciju.
„Poremećaji u ovom sloju mogu izazvati probleme sa GPS-om i komunikacijama“, rekla je Keli Korek, menadžer programa za pomračenje u sedištu NASA-e.
Na jonosferu, gde se Zemljina atmosfera susreće sa svemirom, utiče sunce, koje tokom dana električno puni čestice koje se tamo nalaze.
NASA-ine tri sondažne rakete biće lansirane pre, tokom i neposredno posle pomračenja iz Virdžinije kako bi se izmerile ove promene.
Veliko smanjenje sunčeve svetlosti izazvano pomračenjem – brže i lokalizovanije od običnog zalaska sunca – trebalo bi da omogući istraživačima da saznaju više o tome kako svetlost utiče na jonosferu kako bi mogli bolje da predvide potencijalne problematične poremećaje.
Zapanjujuće ponašanje životinja zabeleženo je tokom pomračenja: viđene su žirafe kako galopiraju, dok petlovi i cvrčci mogu da kukuriču i cvrkuću.
Osim pada sunčeve svetlosti, temperature i vetar – uslovi na koje su životinje osetljive – takođe mogu značajno da se smanje tokom pomračenja.
Endrju Farnsvort, istraživač ornitologije na Univerzitetu Kornel u državi Njujork, proučava kako pomračenja utiču na ptice, koristeći radar za nadzor vremena za otkrivanje ptica u letu.
Tokom poslednjeg potpunog pomračenja Sunca vidljivog iz Sjedinjenih Država u avgustu 2017. godine, naučnici su primetili „smanjenje broja životinja koje lete okolo“, rekao je Farnsvort novinarima.
Pomračenje 2017. poremetilo je svakodnevne aktivnosti insekata i ptica, ali nije izazvalo uobičajena noćna ponašanja životinja kao što su migriranje ptica ili izlazak slepih miševa, rekao je stručnjak.
Ovog puta, ptice bi mogle biti sklonije da migriraju tokom pomračenja, s obzirom da je to u aprilu, rekao je.
„Ove vrste obrazaca – oni su važni za razumevanje načina na koji životinje percipiraju svoje svetove“, rekao je Farnsvort.
„Pomračenja imaju posebnu moć. Pokreću ljude da osete neku vrstu poštovanja prema lepoti našeg univerzuma“, rekao je novinarima administrator NASA-e Bil Nelson.
Istraživači su proučavali ovaj osećaj strahopoštovanja 2017. godine, koristeći podatke od skoro tri miliona korisnika mreže Iks.
Oni na takozvanom „putu totaliteta“ skloni su da koriste zamenicu „mi“ (za razliku od „ja“) i izražavaju zabrinutost za druge ljude, kaže Pol Pif, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije, Irvine. .
„Ono što otkrivamo je da iskustva koja izazivaju strahopoštovanje… izgleda da usklađuju ljude i povezuju nas jedni s drugima, da nas povezuju sa entitetima koji su veći od nas samih“, rekao je Pif.
Ove godine planira da prouči da li iskustvo utiče na političke podele u društvu.
Oko 40 naučnih projekata građana planirano je oko pomračenja, od korišćenja telefonske aplikacije za registrovanje temperature i oblačnosti do snimanja ambijentalne buke tokom događaja.
„Podstičemo vas da pomognete NASA-i da posmatra prizore i zvukove oko vas“, rekao je Nelson.
