Tropi su dom za više od 75% svih vrsta i predviđa se da će izdržavati 50% svetske ljudske populacije do sredine veka, ali malo se zna o zagađenju živom u ovim regionima ispunjenim životom.
Nova studija objavljena u časopisu Ekotoksikologija baca svetlo na problem fokusirajući se na tropske ptice.
Istraživači su analizirali perje sakupljeno iz devet zemalja širom Centralne Amerike, Južne Amerike i Zapadne Indije i otkrili neke od najvećih koncentracija žive ikada pronađene kod ptica pevačica, pri čemu je jedan zeleni vodenjak imao 30 puta veću količinu žive koja se smatra bezbednom.
U mnogim slučajevima, iskopavanje zlata je bio koren problema, rekao je Chris Saiers, vodeći autor studije i diplomirani student ekologije i evolucione biologije UCLA.
„Najvažniji nalaz naše studije bio je da su koncentracije žive bile skoro četiri puta veće na lokacijama pogođenim zanatskim i malim aktivnostima iskopavanja zlata“, rekao je on.
Zanatska i mala eksploatacija zlata je najveći pojedinačni izvor zagađenja živom na svetu, čineći skoro 38% zagađenja živom koje generiše čovek. Ove operacije koriste živu za pristup sitnim mrljama zlata u zemljištu i sedimentu. Živa se vezuje za zlato, formirajući amalgam, a zagrevanje nastalih grumenova isparava živu, ostavljajući zlato. U tom procesu, živa završava kao otpadni materijal u zemlji i vodi i kao para u atmosferi.
Takve male operacije je teško pratiti, a rudari tvrde da je upotreba žive neophodna za brzo i efikasno rudarenje, rekao je Saiers.
Krčenje šuma za poljoprivredu spaljivanjem vegetacije je još jedan ljudski izvor zagađenja životne sredine živom.
Živa se takođe nalazi u životnoj sredini kao prirodni element, koji se emituje iz vulkana i vulkanskih stena, koje se češće nalaze u geološki aktivnim tropima. Intenzivne padavine u ovim regionima mogu doprineti problemu, izazivajući živu koja se nataložila na kopno i u korita reka i povećavajući verovatnoću da je konzumiraju životinje.
Istraživači su takođe otkrili visok nivo žive u vrstama ptica mesoždera i ptica sa vodenim staništima. Živa se više akumulira kod životinja mesoždera, rekli su, jer se prvo akumulira u njihovom plenu. Što je životinja više u lancu ishrane, to je veći rizik od visokog nivoa žive. Ptice koje žive u vodenim staništima takođe su izložene dodatnoj živi jer se otrovni metal skuplja u koritima reka.
Studija, koju je sprovelo 37 naučnika iz sedam zemalja, najveća je do sada o nivoima žive u tropskim pticama. Istraživači su došli do svojih otkrića analizirajući 2.316 uzoraka krvi i perja od 322 vrste ptica – najopsežnija baza podataka o koncentracijama žive u tropskim pticama na svetu.
Nalazi imaju implikacije izvan tropskih ptica, koje ekolozi koriste kao proki za opšte zdravlje ekosistema zbog njihove osetljivosti na zagađenje, načina na koji stupaju u interakciju sa staništima i lakoće sa kojom se mogu proučavati. Ako ptice u ekosistemu imaju povišen nivo žive, verovatno je i kod drugih vrsta.
To uključuje ljude. Ljudske zajednice — posebno samostalna ribarska sela nizvodno od rudarskih operacija — posebno su podložne zagađenju živom. A ptice koje su konzumirale visoke nivoe žive mogu patiti od imunoloških problema koji ih čine podložnijim bolestima, od kojih se neke mogu preneti na ljude.
Iako je potrebno više istraživanja, lokalne zajednice koje imaju koristi od iskopavanja zlata moraju biti bolje informisane o dugoročnoj šteti koju rudarstvo može naneti njihovoj životnoj sredini, rekla je Klaudija Vega, koautor studije i koordinator programa za živu u Centro de Innovacion Cientifica Amazonica u Madre de Dios, Peru.
Osim upotrebe u nakitu, zlato je esencijalna komponenta u mnogim elektronskim proizvodima, od pametnih telefona do medicinskih uređaja koji spašavaju život. I iako su vlade širom sveta sprovodile politiku koja bi rudarske operacije učinila održivijim, odbijanje industrije zlata je omelo mnoge od ovih napora, rekao je Sajers. U najmanju ruku, rekao je, potrošači mogu pomoći kupovinom proizvoda koji sadrže samo sertifikovano održivo zlato.
Širok spektar lokalnih istraživača uključenih u studiju pomogao je autorima da bolje identifikuju lokacije na kojima bi zagađenje živom moglo predstavljati problem, rekao je Saiers.
„Ovo istraživanje služi kao poziv za buđenje za očuvanje ptica u neotropima, dok istovremeno pokazuje efikasnost promišljene i pravične saradnje sa lokalnim zainteresovanim stranama“, rekao je Sajers.
