Za mnoge je manji gubitak pamćenja, koji se ponekad naziva i stariji trenutak, normalan deo starenja. Međutim, značajniji gubitak pamćenja koji ometa vaš život može biti rani znak demencije. Starije osobe su izložene riziku od demencije, a i prevalencija i incidenca demencije rastu sa starenjem. Iako 3% starijih osoba između 65 i 69 godina ima dokaze o demenciji, 35% onih od 90 i više godina ima demenciju.
Demencija je progresivno neurološko stanje koje utiče na pamćenje, posebno na kratkoročno pamćenje. Kako bolest napreduje, utiče na druge delove kognitivne funkcije uključujući razumevanje, govor i rasuđivanje. Takođe može uticati na ponašanje iu svojim kasnijim fazama može uticati na motoričke funkcije kao što su ravnoteža, hodanje i gutanje.
Toliko toga što svakog od nas čini jedinstvenim kao ljudska bića ima veze sa našim izvanrednim mozgom i normalnom kognitivnom funkcijom. Naša sposobnost da upravljamo svojim finansijama, radimo, vozimo auto, idemo u kupovinu i pripremamo obroke. Naša sposobnost da čitamo, pišemo, govorimo i razumemo šta drugi govore. Naša sposobnost da se emocionalno povežemo sa onima koje volimo i onima koji nas vole.
Nikada nije prerano ili prekasno da počnemo da razmišljamo o zaštiti našeg mozga. Istraživanja pokazuju da preduzimanje koraka za poboljšanje našeg zdravlja u bilo kom uzrastu može biti posebno važno u smanjenju rizika od razvoja demencije u kasnijem životu. Postoji mnogo načina da se spreči ili odloži gubitak pamćenja, a dr Patrik P. Kol, medicinski direktor Senior Health-a u UConn Health-u, deli neke od njih sa nama.
Jedan od najvećih uticaja odlaganja gubitka pamćenja je upravljanje kardiovaskularnim bolestima i sprečavanje kardiovaskularnih zdravstvenih problema jer postoji snažna veza između zdravlja srca i zdravlja mozga.
Mozak se hrani jednom od najbogatijih mreža krvnih sudova u telu. Sa svakim otkucajem, srce pumpa 20% do 25% krvi u glavu, gde moždane ćelije koriste najmanje 20% hrane i kiseonika koje krv prenosi da bi normalno funkcionisale. Kao rezultat toga, mnogi faktori koji oštećuju srce ili krvne sudove mogu takođe oštetiti mozak—i mogu povećati rizik od razvoja demencije.
Biti aktivan pomaže u sprečavanju mnogih zdravstvenih stanja i ključno je za pravilno funkcionisanje mozga. Može vam pomoći da održite zdravu težinu i smanjite rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja. Oba su poznati faktori rizika za demenciju. Kažem svojim pacijentima da je, iako se računa rad oko kuće, uključujući rad u dvorištu, važno vreme posvećeno vežbanju. Hodanje od samo jedne milje dnevno može napraviti razliku. Slično kao i fizička aktivnost, zdrava ishrana za srce je važan način za postizanje i održavanje kardiovaskularnog zdravlja.
Pokazalo se da je visok krvni pritisak ili hipertenzija, posebno u srednjim godinama, povezan sa većim rizikom od kognitivnog pada. Važno je da budete sigurni da redovno proveravate krvni pritisak i razgovarate sa svojim zdravstvenim radnicima o promenama kroz intervencije u načinu života i za neke pacijente koji uzimaju lekove za kontrolu krvnog pritiska.
Dijabetes je stanje koje uzrokuje da nivo šećera u krvi postane previsok i poznato je da utiče na zdravlje mozga. Prevencija dijabetesa je ključna, ali za one koji imaju dijabetes, upravljanje bolešću kako bi se držalo pod kontrolom kako biste zaštitili svoj mozak i sebe od demencije. Glavni cilj upravljanja dijabetesom je smanjenje rizika od komplikacija i bolesti povezanih sa dijabetesom. Neki načini za upravljanje dijabetesom uključuju zdravu ishranu, fizičku aktivnost, praćenje šećera u krvi, lekove, upravljanje stresom, negu stopala, higijenu zuba, prestanak pušenja, krvni pritisak i kontrolu holesterola.
Sprečavanje povreda glave, posebno ponavljajućih povreda glave uobičajenih u kontaktnim sportovima, počinje u vrlo mladom dobu kako bi se zaštitila funkcija mozga. Važna je zaštita odraslih i dece koja se bave kontaktnim sportovima od ozbiljne povrede glave ili ponavljajućih povreda koje bi ih mogle dovesti u opasnost od disfunkcije kognitivnih funkcija uključujući demenciju kada su stariji.
Postoji mnogo dobrih razloga da ne pušite cigarete, a na listu možete dodati i prevenciju demencije. Osim što je povezano sa visokim krvnim pritiskom, srčanim oboljenjima, moždanim udarom i rakom, postoje dokazi da pušenje povećava rizik od demencije, posebno Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije.
Izbegavanje prekomernog unosa alkohola je još jedna zdravstvena mera predostrožnosti za sprečavanje problema sa pamćenjem.
Postoji dvosmerna povezanost između oštećenja sluha i demencije, prepoznato je da je gubitak sluha faktor rizika za demenciju, a takođe je prepoznato da su pacijenti sa demencijom izloženi povećanom riziku za probleme u vezi sa sluhom.
Gubitak sluha je faktor rizika za demenciju, tako da je zaštita od gubitka sluha važna doživotna intervencija zaštite vaših ušiju od previsokog nivoa zvuka i buke. Sve je veća zabrinutost zbog toga što su deca i mladi odrasli izloženi visokom nivou zvuka preko slušalica i slušalica.
Ako imate oštećenje sluha, optimizacija vašeg sluha kroz audiološku procenu i potencijalno slušnih pomagala može smanjiti rizik od demencije.
Tokom COVID-19 videli smo važnost društvenog angažovanja za starije odrasle koji nisu bili u interakciji sa svojim porodicama i prijateljima, ili učestvovali u raznim drugim društvenim okruženjima kao što su centri za starije osobe koji su imali veliki danak na fizičko, mentalno i kognitivno zdravlje. Vaš mozak treba da se aktivira što je više moguće i važno je da ljudi idu na kulturne događaje i komuniciraju sa porodicom i prijateljima, te vrste aktivnosti u kojima je vaš mozak angažovan su veoma pozitivne za opšte zdravlje mozga, uključujući potencijalno smanjenje rizika od razvoja demencija.
„Ohrabrio bih sve da razgovaraju sa svojim zdravstvenim radnicima o opštem zdravlju i šta mogu da urade da spreče ili smanje rizik od demencije“, kaže Coll. „Kada su me pacijenti pitali o ukrštenim rečima i sudokuu, ja bih svakako rekao da ih je dobro raditi, međutim, ne zaboravite na zdravu ishranu za srce, dobru kontrolu krvnog pritiska, fizičku vežbu, društveni angažman i dobar sluh; to je kombinacija pristupa.“
