Postoji mnogo različitih virusa ptičjeg gripa. Pored podtipa H5N1, koji se već nekoliko godina širi u evropskoj populaciji divljih ptica i predstavlja pretnju za lokalne farme živine, postoji i, na primer, podtip H7N9. Ova je izazvala epidemije živine u Kini od 2013. do 2017. godine, a takođe je zarazila ljude koji su imali blizak kontakt sa živom živinom. U Kini je prijavljeno da je ukupno 616 ljudi umrlo od infekcije ovom podtipom.
Stručnjaci prate kako se razvijaju različiti virusi ptičjeg gripa. I kod H7N9 i kod drugih podtipova, postoji rizik da bi mutacije u njihovom genomu omogućile prenos sa čoveka na čoveka, povećavajući pretnju od pandemije.
Zato je Claire Guinat, bivši postdoktor u grupi profesora ETH Tanje Stadler, proučavala talase epidemije H7N9 u Kini između 2013. i 2017. To je uključivalo istraživače koji su analizirali objavljene genske sekvence virusa H7N9 izolovanih od zaraženih ljudi i živine kako bi izgradili filogenetičko stablo. .
Istraživači sa Odeljenja za nauku o biosistemima i inženjerstvo na ETH Cirihu u Bazelu imali su za cilj da razumeju kako se bolest proširila na pijacama živine i da izvuku zaključke koji bi pomogli u poboljšanju budućih napora za praćenje i kontrolu izbijanja ptičijeg gripa. Rad je objavljen u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences .
U Kini se pilići i druga živina često prodaju živi na pijacama. Odavno je poznato da ova tržišta igraju ključnu ulogu u prenošenju ptičjeg gripa — i sa životinje na životinju i sa životinje na ljude.
Svojim filogenetskim analizama, istraživači sa ETH Ciriha su potvrdili da je virus H7N9 verovatno cirkulisao u živini nekoliko meseci pre nego što je otkriven i na tržištu živine i kod ljudi. Njihovi rezultati takođe sugerišu da je možda pogođeno više tržišta živine nego što se ranije verovalo. Naročito između 2013. i 2016. godine, kada je virus izazvao malo simptoma kod živine, zbog čega je bilo teško otkriti epidemije. Kako je virus mutirao i izazvao teže simptome kod živine od 2016. godine, postalo je lakše prepoznati obolelu živinu.
„Naši nalazi naglašavaju važnost ne čekanja dok se ne otkriju slučajevi ptičijeg gripa, jer tada virus verovatno već kruži već neko vreme“, kaže Stadler. „Umesto toga, bilo bi mudro stalno pratiti zdravlje životinja u njihovim tezgama i na pijacama žive živine.
Istraživači su se prvenstveno fokusirali na analizu virusa iz metropolitanskih regiona Šangaja i Guangdonga. Njihova otkrića sugerišu da je virus široko cirkulisao na živinskim tržištima u ovim oblastima. Iako postoji teoretska mogućnost da se virus više puta unosi između regiona zbog transporta zaraženih ptica, filogenetska stabla nisu ukazivala na jasan obrazac tako redovnog unošenja virusa između regiona. Ovo ukazuje da su tržišta žive živine u urbanim regionima igrala ključnu ulogu u učestalosti bolesti.
„S obzirom na ozbiljnost ovakvih epidemija, ključno je da svaki pogođeni region odmah preduzme mere kako bi zaustavio širenje virusa“, kaže Guinat, vodeći autor studije, koji sada radi u Institutu National de Recherche pour l’Agriculture , l’alimentation et l’environnement (INRAE) u Tuluzu.
Epidemija H7N9 bila je ograničena na Kinu; zemlja je počela da vakciniše živinu protiv ovog patogena 2017. Zajedno sa poboljšanim higijenskim merama na pijacama živine, vlasti su uspele da ublaže epidemiju kod životinja i u velikoj meri smanje slučajeve prenošenja na ljude. Ali izolovana izbijanja bolesti se i dalje dešavaju. Poslednja ljudska smrt kao posledica komplikacija infekcije H7N9 bila je 2019. Pošto genomi virusa neprestano mutiraju, postoji rizik da virus H7N9 ponovo postane pretnja ljudima. Stručnjaci za javno zdravlje stoga ostaju u pripravnosti.
