Ljudski suživot zavisi od saradnje. Pojedinci imaju različite motive i razloge za saradnju, što rezultira društvenim dilemama, kao što je dobro poznata dilema zatvorenika. Naučnici iz grupe Čaterdži sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) sada predstavljaju novi matematički princip koji pomaže da se razume saradnja pojedinaca sa različitim karakteristikama. Rezultati, objavljeni u PNAS-u, mogu se primeniti na ekonomiju ili studije ponašanja.
Grupa komšija deli prilaz. Nakon jake snežne oluje, ceo prilaz je prekriven snegom, što zahteva čišćenje za svakodnevne aktivnosti. Komšije moraju da sarađuju. Ako svi obuku donje jakne, zgrabe lopate za sneg i počnu da kopaju, put će biti slobodan za vrlo kratko vreme. Ako samo jedan ili nekoliko njih preuzme inicijativu, zadatak postaje dugotrajniji i radno intenzivniji. Pod pretpostavkom da to niko ne uradi, prilaz će ostati prekriven snegom. Kako komšije mogu prevazići ovu dilemu i sarađivati u svojim zajedničkim interesima?
Naučnici iz grupe Chatterjee na Institutu za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) redovno se bave kooperativnim pitanjima. Oni koriste teoriju igara da postave matematičke osnove za donošenje odluka u takvim društvenim dilemama.
Najnovija publikacija grupe bavi se interakcijama između različitih tipova pojedinaca u igri javnih dobara. Njihov novi model, objavljen u PNAS-u, istražuje kako treba raspodeliti resurse za najbolje opšte blagostanje i kako se saradnja može održati.
Decenijama je igra javnih dobara dokazana metoda za modeliranje društvenih dilema. U ovom okruženju, učesnici odlučuju koliko sopstvenih resursa žele da doprinesu za dobrobit cele grupe. Većina postojećih studija smatrala je homogene osobe, pod pretpostavkom da se ne razlikuju po svojim motivacijama i drugim karakteristikama.
„U stvarnom svetu to nije uvek slučaj“, kaže Krišnendu Čaterdži. Da bi to objasnio, Valentin Hubner, dr. student Kristijan Hilbe i Marija Klešina, obe bivše članice grupe Čaterdži, počele su da modeliraju postavke sa različitim pojedincima.
Nedavna analiza društvenih dilema među nejednakim, objavljena 2019. godine, označila je osnovu za njihov rad, koji sada predstavlja opštiji model, čak i omogućavajući interakciju sa više igrača.
„Javno dobro u našoj igri može biti bilo šta, kao što je zaštita životne sredine ili borba protiv klimatskih promena, čemu svako može da doprinese“, objašnjava Hubner. Igrači imaju različite nivoe veština. U igrama javnih dobara, veštine se obično odnose na produktivnost.
„To je sposobnost da se doprinese određenom zadatku“, nastavlja Hubner. Resursi, koji se tehnički nazivaju zadužbina ili bogatstvo, s druge strane, odnose se na stvarne stvari kojima učesnici doprinose opštem dobru.
U scenariju zasneženog prilaza, susedi se značajno razlikuju po raspoloživim resursima i sposobnostima da ih koriste. Rešavanje problema zahteva njihovu saradnju. Ali kakvu ulogu igra njihova nejednakost u takvoj dilemi?
Hubnerov novi model daje odgovore na ovo pitanje. Intuitivno, on predlaže da je za održavanje saradnje različitih pojedinaca neophodna ravnopravnija raspodela resursa. Iznenađujuće, veća jednakost ne vodi do maksimalnog opšteg blagostanja. Da bi se to postiglo, sredstva bi trebalo da budu dodeljena veštijim pojedincima, što rezultira malo neravnomernom raspodelom.
„Efikasnost ima koristi od nejednake obdarenosti, dok robustnost uvek ima koristi od jednake obdarenosti“, kaže Hubner. Jednostavnije rečeno, da bi se izvršio zadatak, resursi bi trebalo da budu raspoređeni skoro ravnomerno. Ipak, ako je efikasnost cilj, resursi bi trebalo da budu u rukama onih koji su spremniji da učestvuju – ali samo u određenoj meri.
Šta je važnije – efikasnost saradnje ili stabilnost? Dalje simulacije procesa učenja naučnika sugerišu da pojedinci balansiraju između ove dve stvari. Da li je to slučaj i u stvarnom svetu, ostaje da se vidi. Brojne međuljudske nijanse takođe doprinose ovoj dinamici, uključujući aspekte kao što su reciprocitet, moralnost i etička pitanja, između ostalog.
Hubnerov model se isključivo fokusira na saradnju sa matematičke tačke gledišta. Ipak, zbog svoje opštosti, može se primeniti na bilo koju društvenu dilemu sa različitim pojedincima, kao što su klimatske promene, na primer. Testiranje modela u stvarnom svetu i njegova primena u društvu su veoma interesantni eksperimentalni pravci.
„Sasvim sam siguran da će u budućnosti biti eksperimenata u ponašanju koji će imati koristi od našeg rada“, kaže Čaterdži. Studija bi potencijalno mogla biti interesantna i za ekonomiju, gde principi novog modela mogu pomoći u boljem informisanju ekonomskih sistema i preporukama za politiku.
