Istraživači IIASA-e doprineli su novoj studiji, analizirajući glavne narative u javnim raspravama o klimatskim promenama na društvenim medijima. Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Research in Environmental Sustainability.
Onlajn platforme društvenih medija igraju glavnu ulogu u oblikovanju individualnih stavova i ponašanja, služeći kao popularni izvori informacija, kao i forum za javnu diskusiju. Ove platforme su takođe izazvale interesovanje istraživača, jer pružaju prozor u percepciju javnosti o istaknutim globalnim pitanjima poput klimatskih promena.
Vođa istraživačke grupe IIASA za saradnju i transformativno upravljanje, Nadejda Komendantova i njene kolege sa Univerziteta u Oregonu u SAD i Pravnog i poslovnog koledža u Izraelu, nedavno su preduzele studiju za dešifrovanje ovih narativa.
Oni su identifikovali najpopularnije narative u raspravama o klimatskim pitanjima na Ks (bivši Tviter), koristeći odabrani uzorak od 333.635 engleskih tvitova koji se fokusiraju na klimatske promene koje je napravio čovek. Tim je pregledao i kategorisao sadržaj tvitova i uobičajenih obrazaca, kao i uticaj koji glavni klimatski događaji i izveštaji imaju na svest javnosti i učešće u diskusiji.
Studija je koristila metode obrade prirodnog jezika (NLP) i mašinskog učenja kako bi analizirala značenje tvitova i grupisala ih u četiri glavne kategorije koje odgovaraju najistaknutijim narativima, kao i najčešćim stavovima i izvorima koji se koriste u svakom klasteru:
„Razumevanje različitih narativa koji okružuju diskusiju o antropogenim klimatskim promenama na društvenim medijima može pomoći u poboljšanju komunikacionih politika i omogućiti bolji pristup različitim društvenim grupama“, objašnjava Komendantova. „To takođe može pomoći da se omogući bolja razmjena najboljih praksi među različitim zainteresovanim stranama, što je važno za postizanje Ciljeva održivog razvoja.
Rezultati pokazuju da su postojanje klimatskih promena, ljudski faktor koji dovodi do sadašnje situacije i rešenje sporna pitanja koja izazivaju kontroverzne diskurse. Autori naglašavaju izazove u vezi sa prilagođavanjem klimatskih promena i merama ublažavanja, posebno neophodnost povećanja svesti stanovništva o klimatskim pitanjima kao deo procesa adaptacije.
Analiza pokazuje da veliki događaji, kao što su ekstremni vremenski događaji i značajni izveštaji i konferencije o klimatskim promenama, fokusiraju pažnju na diskusiju o klimatskim promenama na društvenim medijima i povećavaju dnevnu učestalost tvitova u različitim klasterima.
Autori takođe ističu da su teorije zavere kontinuirano prisutne na društvenim medijima, a teorije zavere o klimatskim promenama nisu izuzetak. Iz tog razloga, kontinuirano su potrebne mere za njihovo suzbijanje, kao što je pružanje adekvatnih, pouzdanih i tačnih informacija.
„Strategije komunikacije treba da se pozabave dezinformacijama i teorijama zavere na različitim platformama društvenih medija tako što će pratiti više platformi, istovremeno pružajući alate za razotkrivanje netačnih informacija o postojanju klimatskih promena, njihovim uzrocima i posledicama“, primećuje Komendantova.
Studija takođe daje preporuke za dalju analizu, kao što je dalje istraživanje specifičnih klastera ili replikacija ove metodologije na jezicima koji nisu engleski.
