Najveći majmun koji je ikada lutao planetom Zemljom nije izdržao test vremena, izumro je kada su se njegovi manji vršnjaci prilagodili promenama životne sredine, pokazuju nova istraživanja.
Visok oko tri metra, primat Gigantopithecus blacki mogao je da teži čak 300 kilograma. Ipak, kao i druge megafaune svog vremena, ovaj gigantski rast činio je G. blackija loše opremljenom za sve promenljivije uslove kojima su se prilagodili drugi agilniji majmuni, poput orangutana, otkrili su istraživači.
Poznat po četiri vilice i nekoliko hiljada zuba, vreme i razlog za krajnju smrt G. Blackija izmicali su paleontolozima decenijama.
„Priča o G. Blacki-u je enigma u paleontologiji – kako je tako moćno stvorenje moglo da nestane u vreme kada su se drugi primati prilagođavali i preživljavali?“ objašnjava paleontolog Jingći Džang sa Kineske akademije nauka, koji je ko-vodio studiju.
Da bi skicirali detalje te priče o izumiranju, Džang i njegove kolege su rekonstruisali okruženje u kojem je G. blacki živeo pre nekih 2 miliona godina kada se primat prvi put pojavio u fosilnim zapisima, i one iz kasnog srednjeg pleistocena kada je izumro.
Oni su analizirali fosile i uzorke sedimenta iz 22 pećine u južnoj Kini, od kojih je polovina sadržala ostatke G. blacki. Uzeti zajedno, ovi fosili predstavljaju najveću kolekciju dokaza o G. blacki, koja obuhvata čitav njen raspon.
Dok fosilni zapisi ne mogu definitivno da nam kažu zašto je neka vrsta izumrla, određivanje kada je vrsta nestala može pomoći istraživačima da suze periode promena životne sredine i ponašanja koje su bile paralelne sa njenim izumiranjem.
„Bez čvrstih zabavljanja, jednostavno tražite tragove na pogrešnim mestima“, kaže geohronolog sa Univerziteta Mackuarie Kira Vestavai, koja je zajedno sa Džangom vodila studiju.
Zhang, Vestavai i kolege procenjuju da je G. Blacki izumro pre između 295.000 i 215.000 godina, na osnovu 157 radiometrijskih datuma koje su generisali korišćenjem šest različitih tehnika datiranja.
Analize polena su otkrile da su se neposredno pre i u vreme smrti G. blackija, šume južne Kine pomerile sa uslova koji su dobro odgovarali G. blacki, kao što su guste šume sa jakim pokrivačem, obiljem vode i obiljem voća, u suše. pejzaži sa otvorenijim šumama, pašnjacima sklonim požarima i povećanom sezonskošću.
Ova klimatska varijabilnost je uništila G. blackija. U poređenju sa svojim najbližim poznatim srodnikom primata, takođe izumrlim kineskim orangutanom ( Pongo veidenreichi ), G. blacki se nije dobro prilagodio promenama životne sredine, pokazale su stomatološke analize.
G. blacki zubi su imali znake hroničnog stresa kako se vrsta bližila svom kraju, a njena ishrana je takođe postala manje raznolika kako su se šume otvarale i isušile. Broj stanovnika se smanjio, a geografsko područje G. blackija se smanjilo.
„Ovo je prvi uvid u ponašanje G. blacki kao vrste na ivici izumiranja, što je u potpunoj suprotnosti sa P. veidenreichi koja u ovom trenutku pokazuje mnogo manje stresa“, pišu istraživači u svom radu.
Ne radi se o tome da je G. blacki postao izloženiji ili ugroženiji u otvorenim šumama, primećuju istraživači, već je majmun zavisio od plodova bogatih hranljivim materijama koje je postajalo retko kako su se šume menjale.
„G. blacki je bio vrhunski specijalista u poređenju sa agilnijim adapterima kao što su orangutani, i to je na kraju dovelo do njegove smrti“, kaže Zhang.
Koliko god da je ova promena životne sredine bila sudbonosna za G. Blacki, istraživači smatraju da se iz njegove priče o otpornosti primata na promenu klime, u prošlosti i budućnosti, može mnogo naučiti.
„Sa pretnjom od šestog masovnog izumiranja koja se nadvila nad nama, postoji hitna potreba da se razume zašto vrste izumiru“, kaže Vestevej.
