Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je u ponedeljak dvojici američkih naučnika za otkrivanje mikroRNK, ranije nepoznatog tipa genetskog prekidača za koji se nada da može utrti put za nova medicinska otkrića.
Ali dok je nekoliko tretmana i testova u razvoju pomoću mikroRNA protiv raka, srčanih bolesti, virusa i drugih bolesti, nijedan još nije stigao do pacijenata.
A svet je obratio malo pažnje kada su novi nobelovci Viktor Ambros i Geri Ruvkun otkrili svoje otkriće pre nekoliko decenija, misleći da je to samo „nešto čudno u vezi sa crvima“, rekao je za AFP genetičar sa Univerziteta Kembridž Erik Miska.
Evo objašnjenja o tome kako tačno ovi sićušni genetski prekidači funkcionišu u našim telima.
Svaka ćelija u ljudskom telu ima isti skup instrukcija, koji se naziva DNK. Neki se pretvaraju u moždane ćelije, dok drugi postaju mišići.
Pa kako ćelije znaju šta da postanu? Relevantni deo instrukcija DNK ukazuje se putem procesa koji se naziva regulacija gena.
Ribonukleinska kiselina (RNK) obično služi kao glasnik. On isporučuje uputstva iz DNK proteinima, koji su gradivni blokovi života koji pretvaraju ćelije u mozak—ili mišiće.
Miska je navela primer RNK vakcina koje su pokrenute protiv COVID-19 tokom pandemije, koje ubacuju poruku sa novim uputstvima za izgradnju proteina koji blokiraju viruse.
Ali dva nova dobitnika Nobelove nagrade Ambros i Ruvkun otkrili su potpuno novu vrstu regulatora gena koji je ranije bila zanemarena od strane nauke.
Umesto da bude glasnik koji prenosi informacije, mikroRNA umesto toga deluje kao prekidač za isključivanje i uključivanje drugih gena.
„Ovo je bio potpuno novi nivo kontrole koji smo potpuno propustili“, rekla je Miska, koja je dve decenije radila na mikroRNK, uključujući i nove nobelovce.
„Otkriće mikroRNK donelo je dodatni nivo složenosti otkrivanjem da regioni za koje se smatralo da nisu kodirani igraju ulogu u regulaciji gena“, rekao je francuski istraživač Benoa Balester za AFP.
Još osamdesetih godina prošlog veka, Ambros i Ruvkun su odvojeno radili na tome kako geni interaguju u okruglim crvima dugim jedan milimetar zvanim C.elegans.
Kada su uporedili svoj rad, to je dovelo do otkrića mikroRNA. Ambros je otkrio otkriće u radu iz 1993. godine.
„Niko nije obraćao mnogo pažnje“, rekla je Miska, objašnjavajući da je većina naučnika u to vreme mislila da se to odnosi samo na crve.
Zatim je 2000. Ruvkun objavio istraživanje koje pokazuje da je mikroRNA prisutna u celom životinjskom carstvu, uključujući ljude, pa čak i neke viruse.
„Ovo nije bilo samo nešto čudno što crvi rade, već u stvari sve životinje i biljke potpuno zavise od njih za razvoj i normalno funkcionisanje“, rekla je Miska.
Veruje se da se više od hiljadu gena koji reaguju na mikroRNA sada nalazi u ljudskom telu.
Postoje brojni novi tretmani i testovi koji koriste mikroRNA koji su podvrgnuti ispitivanjima, ali nijedan nije bio široko dostupan.
„Iako još uvek nema veoma jasnih aplikacija dostupnih u mikroRNK, razumevanje istih, saznanje da postoje, razumevanje njihovih kontraregulatornih mreža je uvek prvi korak“, rekla je novinarima u Stokholmu Gunila Karlson Hedestam sa Instituta Karolinska.
MikroRNA su posebno obećavajuće za borbu protiv raka jer neki od ovih prekidača „deluju kao supresor tumora, tako da koče ćelije koje se neadekvatno dele“, rekla je Miska.
Drugi, u međuvremenu, podstiču „ćelije da se podele, što može dovesti do raka“, dodao je on.
Pošto mnogi virusi koriste mikroRNA, nekoliko antivirusnih lekova je u različitim fazama razvoja, uključujući hepatitis C.
Jedan faktor koji komplikuje je to što mikroRNA mogu biti nestabilne.
Ali naučnici se takođe nadaju da se mogu koristiti kao test koji se zove „biomarker“, koji bi mogao da otkrije od koje vrste raka pacijent može, na primer, da boluje.
Takođe se čini verovatnim da bi mikroRNA mogle biti uključene u evoluciju naše vrste, rekla je Miska.
„Čini se vrlo verovatno da mikroRNA imaju važnu ulogu u tome zašto se ljudski mozak razlikuje od mozga drugih primata“, rekla je Miska.
Dok je ljudski mozak teško proučavati, Miska se nada da će buduća istraživanja otkriti više.
