Uzbudljiva potraga za vanzemaljskim životom nastavlja se, a poslednje istraživanje otvara vrata novoj metodi koja bi mogla promeniti način na koji tražimo tragove života na egzoplanetama. U fokusu je Proksima Kentauri b, najbliža egzoplaneta Zemlji, koja se nalazi samo 4 svetlosne godine od nas.
Proksima Kentauri b je planetarna stenovita masa koja kruži oko crvenog patuljka, primajući oko 65% energije koju Zemlja prima od Sunca. Sa svojim položajem u naseljivoj zoni ove zvezde, postoji mogućnost da ovaj svet ima okeane vode i atmosferu bogatu kiseonikom, što ga čini izuzetno interesantnom metom u potrazi za potencijalno naseljivim svetovima.
Međutim, otkriće života na Proksimi Kentauri b je izazovno iz više razloga. Većina egzoplaneta do sada otkrivenih koriste tranzitnu metodu, gde planeta prolazi ispred svoje zvezde, što omogućava analizu njenih atmosferskih karakteristika. Međutim, ova planeta je otkrivena Doplerovom spektroskopijom, što znači da ne prolazi kroz svoju zvezdu i stoga nije dostupna za tradicionalne metode analize atmosfere.
Uprkos izazovima, nova studija objavljena na arKsiv serveru za preprint predstavlja novu metodu za otkrivanje života na takvim egzoplanetama. Umesto da traže svetlost koja prolazi kroz atmosferu planete, istraživači su predložili potragu za reflektovanom svetlošću iz atmosfere. Ovo je slično principu na koji posmatramo svetlost reflektovanu od Marsa ili spoljnih planeta u našem Sunčevom sistemu.
Glavni izazov ove metode je velika svetlost zvezde u poređenju sa svetlošću same planete. Detekcija reflektovane svetlosti izazovna je poput pokušaja hvatanja sjaja krijesnice blizu snažnog svetla reflektora. Međutim, uz korišćenje ekstremno velikog teleskopa (ELT) i visokougaonog spektrografa poput HARMONI-ja, koji se trenutno razvija, ovaj izazov postaje sve rešiviji.
ELT i HARMONI bi mogli omogućiti astronomima da uhvate dovoljno podataka visoke rezolucije za analizu spektralnih prstena koji otkrivaju prisustvo biogenih molekula u atmosferi Proksima Kentauri b. Ovo bi moglo biti ključno u potrazi za vanzemaljskim životom, otvarajući nova vrata u našem razumevanju kosmosa i potencijalnoj naseljivosti drugih svetova. Uz tehnološki napredak i dalji razvoj ovih instrumenata, možemo biti bliži nego ikad otkriću odgovora na drevno pitanje: da li smo sami u svemiru?
