Prvi svetski međunarodni ugovor o otvorenom moru, koji bi Ujedinjene nacije trebalo da usvoje u ponedeljak, sadrži značajna sredstva za očuvanje i upravljanje međunarodnim vodama.
Međunarodne vode — van jurisdikcije bilo koje pojedinačne države — pokrivaju više od 60 procenata svetskih okeana.
Okeanski ekosistemi stvaraju polovinu kiseonika koji ljudi udišu i ograničavaju globalno zagrevanje apsorbujući veći deo ugljen-dioksida koji se emituje ljudskim aktivnostima.
Kada bude usvojen, sporazum UN će stupiti na snagu 120 dana nakon što ga ratifikuje 60 zemalja.
Evo ključnih tačaka teksta odobrenog u martu. Konačna verzija o kojoj će se glasati još nije objavljena.
Ugovor počinje priznavanjem „potrebe da se na koherentan i kooperativan način pozabavi gubitkom biodiverziteta i degradacijom ekosistema okeana“.
Ovi uticaji uključuju zagrevanje okeanskih voda zajedno sa njihovim gubitkom kiseonika, zakiseljavanjem, montažom plastike i drugih zagađivača, kao i prekomernim ribolovom.
U tekstu se precizira da će se primjenjivati na vode izvan isključivih ekonomskih zona zemalja, koje se protežu na maksimalno 200 nautičkih milja od obala.
Takođe pokriva ono što je poznato kao „područje“, što je skraćenica za morsko dno i podzemlje izvan granica nacionalne jurisdikcije. Područje obuhvata nešto više od polovine morskog dna planete.
Konferencija strana (COP) će morati da upravlja ovlašćenjima drugih regionalnih i globalnih organizacija.
Glavna među njima su regionalna ribarska tela i Međunarodna uprava za morsko dno, koja nadzire dozvole za istraživanje dubokog mora u nekim oblastima i uskoro bi mogla preduzeti kontroverzan potez dozvoljavajući kompanijama da rudare izvan trenutnih probnih vožnji.
Trenutno su skoro sva zaštićena morska područja (MPA) unutar nacionalnih teritorijalnih voda.
Ugovor, međutim, dozvoljava da se ove rezerve stvore na otvorenom okeanu.
Većina odluka bi se donela konsenzusom Zajednice prakse, ali MPA se može izglasati sa tročetvrtinskom većinom, kako bi se sprečila blokada koju izaziva jedna zemlja.
Jedan ključni nedostatak: u tekstu se ne kaže kako će se ove mere očuvanja nadgledati i sprovoditi u udaljenim delovima okeana — zadatak koji će pasti na Zajednicu prakse.
Neki stručnjaci kažu da bi se sateliti mogli koristiti za uočavanje prekršaja.
Pojedine zemlje su već odgovorne za određene aktivnosti na otvorenom moru nad kojima imaju jurisdikciju, kao što su aktivnosti brodova koji vijore njihove zastave.
Na otvorenom moru, zemljama i entitetima pod njihovom jurisdikcijom biće dozvoljeno da sakupljaju životinjske, biljne ili mikrobne materije čiji bi se genetski materijal mogao pokazati korisnim, čak i komercijalno.
Naučnici su, na primer, otkrili molekule sa potencijalom da leče kancer ili druge bolesti u mikrobima sakupljenim u sedimentu, ili proizvedenim od sunđera ili morskih mekušaca.
Podela koristi od tih resursa bila je ključna tačka sporenja između bogatih i siromašnijih nacija.
Ugovor uspostavlja okvire za transfer tehnologija za istraživanje mora u zemlje u razvoju i jačanje njihovih istraživačkih kapaciteta, kao i otvoren pristup podacima.
Ali ostaje na Zajednici prakse da odluči tačno kako će se eventualno deliti bilo koje novčane koristi, sa opcijama koje uključuju sistem zasnovan na specifičnim komercijalizovanim proizvodima ili generalizovaniji sistem plaćanja.
Ugovor zahteva od potpisnika da procene uticaje planiranih aktivnosti pod njihovom kontrolom na otvorenom moru na životnu sredinu pre nego što budu odobrene u slučajevima kada takve aktivnosti mogu imati više od minornog ili prolaznog efekta.
Takođe poziva zemlje da procene potencijalni uticaj aktivnosti u okviru nacionalnih jurisdikcija na međunarodne vode koje mogu izazvati „značajno zagađenje“ ili naneti štetu morskom okruženju na otvorenom moru.
Na kraju krajeva, države su odgovorne za davanje zelenog svetla svakoj potencijalno štetnoj aktivnosti – uloga za koju su se nevladine organizacije nadale da će pripasti Zajednici prakse, da oteža kontroverzna odobrenja.
Ugovor takođe zahteva od država da objavljuju najnovije informacije o uticaju aktivnosti na životnu sredinu. Odobrenja mogu biti dovedena u pitanje ako se pojave nepredviđeni uticaji.
Iako nisu izričito navedene u ugovoru, aktivnosti koje bi mogle da budu pod regulacijom uključuju transport i ribolov, kao i kontroverznije teme kao što su dubokomorsko rudarstvo ili čak inicijative geoinženjeringa za ublažavanje globalnog zagrevanja.