Arheolozi koji rade u regionu Languedoc u južnoj Francuskoj koristili su stabilne izotope da otkriju nove uvide u srednjovekovnu ishranu. Istraživanje, koje je u časopisu Arheološke i antropološke nauke objavila vodeća autorka dr Džejn Holmstrom i kolege, otkrilo je nijansirane razlike u ishrani među društvenim klasama zasnovane na složenoj interakciji religije, društvenog statusa i ishrane.
Njihovi nalazi su zasnovani na analizama skeletnih ostataka sa dva groblja u južnoj Francuskoj, jednog rezervisanog za visokorangirane članove crkve iz elitnog Saint-Jean de Todon i jednog za nižu klasu Saint-Victor-la-Coste. Oba groblja datiraju između 9. i 13. veka nove ere i tako spadaju u vreme u kome su bile u toku velike ekonomske i društvene strukturne transformacije koje su mogle da utiču na ishranu onih koji su sahranjeni na groblju.
Tokom kraja 8. veka, različiti regioni u Evropi, uključujući Francusku, bili su pogođeni strukturnim promenama koje su uticale na kulturnu, ekonomsku i društvenu organizaciju društva. Otprilike 200 godina kasnije, Klunijakove reforme donele su više promena. Ove reforme su sprovedene nakon što se smatralo da su crkva, njeni sveštenici, monahinje i članovi suviše skrenuli sa puta koji je predvideo Sveti Benedikt.
Da bi to popravila, crkva je nastojala da povrati veću uniformnost i disciplinu među svojim članovima; ovo je postignuto na različite načine, uključujući i sprovođenje ograničenja u ishrani. Ovi novi propisi uključivali su zabranu konzumacije mesa i postavljanje ograničenja u količini hleba, vina i povrća koju mogu da konzumiraju crkveni poglavari.
Ova pravila su važila i za laike, iako su napravljeni izuzeci, kao što je laicima bilo dozvoljeno da jedu meso osim u dane posta, tokom kojih bi bila dozvoljena samo riba. Štaviše, veoma stari, mladi i bolesni bili su izuzeti od ovih pravila.
Koristeći gore navedeno znanje prikupljeno iz istorijskih zapisa, istraživači su pretpostavili da bi elitni pojedinci verovatno imali raznovrsnu ishranu, uključujući nekoliko biljnih proizvoda, ali i bogatu ribom i životinjskim proizvodima (meso i mlečni proizvodi). Monaški pojedinci iz Klunijaka imali bi uglavnom vegetarijansku ishranu sa redovnim pristupom ribi, dok bi niža klasa imala prvenstveno vegetarijansku ishranu, povremeno dopunjenu ribom ili životinjskim proteinima.
Podaci dobijeni analizom stabilnih izotopa pružili su istraživačima sredstva da testiraju ove hipoteze. Otkrili su da su na elitnom groblju Saint-Jean de Todon pojedinci jeli ishranu bogatu ovsom, ječmom, raži i pšenicom, ali su takođe imali redovan pristup životinjskim proteinima, kako se pretpostavlja.
Zanimljivo je da su njihovi nalazi takođe pokazali da ženke imaju tendenciju da konzumiraju manje životinjskih proteina od muškaraca. Ovo je u skladu sa benediktinskim pravilima posta, koja su davala smernice o raspodeli hrane na osnovu pola, starosti i statusa. Ovo može delimično da objasni različite signale u ishrani koji se primećuju između muškaraca i žena na groblju.
Štaviše, otkriveno je da uprkos tome što neki grobovi imaju oznake, dok drugi nemaju, što ukazuje na različit porodični status ili društveni položaj, pojedinci koji su sahranjeni u oba imaju sličnu ishranu. Ovo implicira da bi, uprkos potencijalno različitim društvenim statusima u životu, ove osobe i dalje jele ishranu veoma sličnu jedni drugima.
Dr Holmstrom je izjavio: „Bili smo iznenađeni što je bilo manje razlike u ishrani između osoba sa grobnim obeležjima nego onih bez njih na groblju St. Jean de Todon, jer smo predvideli da će grobovi označavati visok društveni status.“
Za Saint-Victor-la-Coste, ishrana je bila prilično homogena, uglavnom se sastojala od žitarica i povrća, bez obzira na pol ili druge faktore.
Zanimljivo je da su rezultati za decu sa oba groblja pružili informacije o dojenju i odbijanju. Tačnije, rezultati ukazuju na to da su deca iz Saint-Jean de Tondona uzrasta od 2 do 3 ili 4 godine ili još uvek bila dojena ili su bila u procesu odbijanja. U međuvremenu, deca između 1 i 2 godine u Saint-Victor-la-Coste, skoro dve godine mlađa od dece iz Sen-Žan de Tondona, već su bila u procesu odvikavanja. Ovi podaci ukazuju da bi deca elite u proseku bila duže dojena od dece nižih klasa.
Rezultati studije pružaju zanimljive nove uvide u prehrambene prakse srednjovekovne južne Francuske, na koje su uticale ne samo društveno-ekonomske transformacije već i religija, starost i pol.
„Podaci iz ovih grobljanskih grupa mogu se uporediti sa onim što je zapisano u istorijskim zapisima i daju nove informacije da je pridržavanje crkvenih pravila možda bilo regionalno ili nije striktno sprovodila svaka parohija, dajući drugačiju perspektivu od pisanih dokumenata, “ rekao je dr Holmstrom.
Na pitanje o budućim putevima istraživanja, dr Holmstrom je rekao: „Mi smo u procesu proširenja studije na druga obližnja savremena groblja kao poređenje kako bismo bolje razumeli odnos između društvenog statusa i religije tokom ovog perioda. Takođe planiramo da dodatna analiza radiokarbonskog datiranja pojedinaca iz Saint-Jean de Todon i Saint-Victor-la-Coste da bi se istražile promene u ishrani tokom vremena.“
