Bakar, otkriven pre otprilike 9.000 godina u neolitskom dobu, bio je prvi metal koji su ljudi koristili. Otkako je pronađen, bakar je imao ključnu ulogu u našim životima. Svaka prosečna porodična kuća sadrži više od 90 kilograma bakra, a ovaj crvenkasto-zlatni metal ima jedinstvena svojstva.
Bakar je vrlo savitljiv i izvanredno dobar provodnik električne energije, što ga čini nezamenjivim u mnogim tehničkim primenama. U eri trke za dekarbonizacijom energetskog sektora, bakar postaje ključna sirovina. Obnovljive energetske tehnologije, kao što su solarne i vetroelektrane, skladištenje energije i električna vozila, zahtevaju značajne količine bakra. Na primer, obnovljivi izvori energije zahtevaju i do pet puta više bakra nego fosilna goriva.
Iako se bakar može reciklirati, rastuća potražnja za ovom sirovinom zahteva pronalaženje novih rezervi. Australija je jedna od zemalja koja igra ključnu ulogu u globalnom snabdevanju bakrom.
Postoje oko 160 prirodnih minerala koji sadrže bakar, a nekoliko ih se često eksploatiše zbog bogatog sadržaja bakra. Halkopirit, bornit, halkocit i prirodni bakar su neki od tih minerala. Halkopirit, najzastupljeniji među njima, sadrži bakar, gvožđe i sumpor i često se naziva „zlato budale“ zbog svog zlatno-žutog sjaja.
Osim tradicionalnog rudarstva bakra, postoje i sedimentni baseni koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji bakra. Sedimentni baseni se formiraju duž kontinentalnih ivica i depresija na površini Zemlje, akumulirajući slojeve peska, blata i organske materije tokom miliona godina. Dr. Susanne Schmid, stručnjak za geologiju, proučava sedimentne basene i tragove gde se bakar i drugi metali mogu pronaći.
Kako svet teži ka dekarbonizaciji, bakar postaje ključna komponenta u održivijoj budućnosti i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sistematsko istraživanje i pronalaženje novih izvora bakra postavljaju osnove za energetski tranzicioni period i napredak ka zelenijoj budućnosti.
