Velika retrospektivna kohortna farmakoepidemiološka studija pokazala je da uprkos odobrenju američke Uprave za hranu i lekove (FDA) za sedam novih gram-negativnih antibiotika između 2014. i 2019. godine, kliničari u američkim bolnicama i dalje leče više od 40% pacijenata koji se bore isključivo sa visoko otpornim patogenima starijim, generičkim agensima. Štaviše, skoro 80% vremena je već poznato da su ovi stariji agensi veoma toksični ili neoptimalno efikasni.
Prema autorima, ovo pitanje ne utiče samo na ishod pacijenata, već i ugrožava budući razvoj i nabavku novih antibiotika. Nalazi su predstavljeni na naučnoj plenarnoj sesiji „Novo u Anali interne medicine: prvo čujte od autora“ održanoj u Bostonskom kongresnom i izložbenom centru tokom sastanka Interne medicine Američkog koledža lekara (ACP) 2024. godine. takođe je objavljen u Annals of Internal Medicine.
Istraživači iz Nacionalnog instituta za zdravlje retrospektivno su proučavali podatke iz velike administrativne baze podataka kako bi utvrdili obrasce bolničke upotrebe nedavno odobrenih gram-negativnih antibiotika, uključujući ceftazidim–avibaktam, ceftolozan–tazobaktam, meropenem–vaborbaktam, plazomicin, eravaciklin, imipenem–relebaktam i cefiderokol.
Istraživači su otkrili da su ceftolozan–tazobaktam i ceftazidim–avibaktam, dva prva „sledeća generacija“ antibiotika inhibitora b-laktama/b-laktamaze koje je odobrila FDA, imali najveći porast u upotrebi između 2016. i 2019. Međutim, upotreba drugih antibiotici sledeće generacije, uključujući meropenem–vaborbaktam, eravaciklin, imipenem–cilastatin–relebaktam i cefiderokol, bili su mnogo niži, bez dokumentovane upotrebe plazomicina (čiji je proizvođač podneo zahtev za bankrot).
Istraživači su takođe nastojali da identifikuju faktore povezane sa preferencijalnom upotrebom novijih antibiotika u odnosu na tradicionalne generičke lekove. Činilo se da kliničari preferiraju novije lekove za lečenje pacijenata sa teško lečivim infekcijama krvotoka i onih sa velikim opterećenjem komorbiditeta. Na bolničkom nivou, identifikovani su neki važni faktori povezani sa upotrebom novih u odnosu na tradicionalnu upotrebu agensa. Na primer, trećina studijskih bolnica nikada nije koristila nove antibiotike i to su obično bile male bolnice u ruralnim područjima ili u urbanim područjima sa niskom prevalencijom rezistencije.
Novi antibiotici su takođe bili oko šest puta skuplji od starijih agenasa, što bi moglo destimulisati propisivanje s obzirom na način na koji se bolnicama nadoknađuje za negu u SAD.
Nedostatak bolničkog pristupa novom agensu nije izgleda bio glavni faktor za nedovoljno iskorišćenje, ali bolnice koje su prijavile testiranje osetljivosti na antibiotike na nove antibiotike obično ih prepisuju više. Prema autorima studije, ovi nalazi naglašavaju potrebu da se neispunjenim potrebama pacijenata da prioritet u budućim ekonomskim podsticajima za neuspešnu industriju antibiotika (kao što je nedavni PASTEUR račun).
Autori pratećeg uvodnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tufts kažu da je sa otpornošću na antimikrobne lekove za koju se procenjuje da izaziva 1,2 miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje, važno je osigurati da se novi antibiotici ne samo razvijaju već i efikasno koriste. Dolazak antibiotika na tržište traje 10 do 15 godina i može koštati do milijardu dolara.
Urednici pohvaljuju autore studije što su istražili šta se dešava nakon što se antibiotici odobre. Oni sugerišu da će kontinuirani napori na podizanju svesti, inovacije u ispitivanjima specifičnim za patogene, redovno ažurirane smernice, inovativne krajnje tačke usmerene na pacijenta i brzo testiranje osetljivosti biti ključni za odgovarajuću i optimalnu upotrebu ovih novih antibiotika.
