Nova zapažanja su otkrila spiralni obrazac u disku materijala oko još uvek formirane, ali već velike, bebe zvezde. Ovo ukazuje da postoji gravitaciona nestabilnost u disku, što ima važne implikacije na to kako se formiraju zvezde velike mase.
Kako se zvezda formira, protozvezdani disk pomaže da se materijal napaja novonastaloj „protozvezdi“ u njenom centru. Za protozvezde velike mase koje već premašuju 8 puta masu Sunca i još uvek rastu, veruje se da, umesto kontinuiranog toka, gomile materijala sa diska povremeno padaju na protozvezdu izazivajući kratke, epizodične navale rasta.
Međunarodni istraživački tim koji je predvodio Ross A. Burns iz NAOJ-a koristio je VLBI tehnike kombinujući nizove radio teleskopa širom sveta da bi mapirao emisije masera na disku oko protozvezde velike mase poznate kao G358-MM1. Ova protozvezda velike mase je treći ikada slučaj opservacijski potvrđenog naleta rasta, a intenzivno ga je proučavala organizacija za praćenje masera. Tim je po prvi put uspeo da detaljno istraži ovaj fenomen. Svoje nalaze su objavili 27. februara u časopisu Nature Astronomi.
Rezultati posmatranja pokazuju jasnu rotaciju oko centralne protozvezde i spiralni obrazac sa četiri kraka. Spiralni krakovi u rotirajućim protozvezdanim diskovima su znak nestabilnosti, karakteristika za koju se dugo pretpostavljalo da je povezana sa masivnim formiranjem zvezda, ali tek treba da bude dokazana posmatrano. Ovo otkriće ne samo da je otkrilo prvi spiralni akrecioni disk u protozvezdi velike mase, već i povezuje nestabilnost spiralnog kraka sa epizodnim naletima rasta koji su centralni za teoriju formiranja zvezda velike mase.
Ovo istraživanje koristilo je novu tehniku poznatu kao „mapiranje toplotnih talasa“. Kada nakupina materijala padne sa diska na protozvezdu, ona oslobađa nalet energije koji zagreva unutrašnji deo diska, izazivajući emisiju metanola. Ovaj toplotni talas se zatim kreće ka spolja, zagrevajući sve udaljenije delove diska kako vreme prolazi. Posmatranjem regiona koji su zapalili maser emisiju izazvanu ovim zagrevanjem bilo je moguće mapirati površinu diska u G358-MM1. Tim, koji čini saradnju od više od 90 astronoma iz celog sveta, sada se nada da će primeniti ovu tehniku za posmatranje diskova drugih protozvezda velike mase koji će u budućnosti biti podvrgnuti naletima rasta.
