Ultrazvuk se koristi za dijagnostiku mnogih bolesti u trbušnoj duplji. Nova studija sprovedena na Medicinskom centru Univerziteta u Lajpcigu i podržana od Helmholc instituta za metabolizam, gojaznost i vaskularna istraživanja (HI-MAG) pokazuje da gojaznost utiče na kvalitet ultrazvučnog skeniranja jetre i bubrega. Takođe pokazuje da upotreba ultrazvučnih sondi visokih performansi može poboljšati anatomski prikaz kod ovih pacijenata. Nalazi su objavljeni u časopisu Naučni izveštaji.
Ultrazvuk abdominalnih organa je centralno dijagnostičko sredstvo i preporučuje se kao pristup prve linije za mnoga medicinska stanja. U poređenju sa drugim modalitetima snimanja kao što su kompjuterska tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI), ultrazvuk je lako dostupan, izbegava nepotrebno izlaganje zračenju i može se koristiti u skoro svakom slučaju. Međutim, tačnost ove metode je obično ograničena kod gojaznih osoba jer je narušen kvalitet snimanja anatomskih struktura. Do danas nije dovoljno istražen stepen gojaznosti kod kojeg ultrazvučna dijagnostika više nije dovoljno precizna.
U nedavnoj kliničkoj studiji na Medicinskom centru Univerziteta u Lajpcigu, istraživači su otkrili da je kvalitet ultrazvučnog skeniranja jetre i bubrega bio značajno niži kod gojaznih pacijenata. „Rezultati su pokazali da kako se indeks telesne mase pacijenata povećavao, kvalitet slike ultrazvuka se smanjivao. Takođe je postalo jasno da moderne sonde sa matričnom tehnologijom poboljšavaju kvalitet ultrazvučnog snimanja“, kaže profesor Tomas Karlas, šef studije. i dopisni autor tekuće publikacije.
Matrične sonde imaju poboljšane performanse prenosa i prijema i stoga postižu veću dubinu prodiranja u tkivo. Ovo omogućava bolju dijagnostičku tačnost kod pacijenata sa visokim rizikom. Učinak matriksnih sondi kod gojaznih osoba još nije naučno potvrđen.
Sadašnji podaci pokazuju da ove relativno skupe specijalne sonde za ultrazvučnu opremu mogu pružiti značajnu dodatnu vrednost. 40 učesnika studije je podvrgnuto visoko standardizovanom ultrazvučnom pregledu abdomena sa tri različite sonde: standardnom sondom i dve sonde visokih performansi. Kod osoba sa različitim stepenom gojaznosti pregledani su jetra i desni bubreg i ocenjen je kvalitet ultrazvučnog snimanja.
„Naročito u centrima koji su specijalizovani za negu gojaznih pacijenata, na primer, za dijabetologiju, nutricionističku medicinu ili barijatrijsku hirurgiju, ultrazvučna oprema sa matričnim sondama treba da bude dostupna za preglede abdomena“, kaže profesor Karlas.
Kao viši lekar i šef Interdisciplinarnog centralnog ultrazvučnog odeljenja na Odeljenju za onkologiju, gastroenterologiju, hepatologiju i pneumologiju Medicinskog centra Univerziteta u Lajpcigu, on takođe ističe sledeći problem: „Čak i ako matriks sonde poboljšavaju kvalitet ultrazvučnog snimanja kod gojaznih pacijenata, kvalitet često nije tako dobar kao kod mršavih pacijenata. Gojaznost stoga ostaje izazov—i kao uzrok sekundarnih bolesti kao što je metaboličko oboljenje jetre—i kao ograničenje za široko korišćene dijagnostičke metode.“
Sledeći projekat će istražiti da li specijalizovane ultrazvučne aplikacije (npr. određivanje sadržaja masti u jetri i krutosti jetre) rade bolje sa sondama visokih performansi nego sa konvencionalnim metodama.
