Sagorevanje šećerne trske i pirinčane ljuske možda oslobađa toksični supstanci koji izazivaju misteriozno oboljenje bubrega kod poljoprivrednih radnika, navodi se u članku u American Journal of Kidnei Diseases.
Tekuća epidemija hronične bolesti bubrega primećena je među fizičkim radnicima u vrućim poljoprivrednim zajednicama širom sveta, uključujući duž pacifičke obale Centralne Amerike, Indije i Šri Lanke. Dok su toplotni stres i klimatske promene doprineli ovoj epidemiji, istraživači su identifikovali sitne čestice silicijum dioksida oslobođene iz pepela šećerne trske koje se mogu udahnuti ili progutati kroz kontaminiranu vodu za piće koje izazivaju hronično oštećenje bubrega.
„Do danas, ne postoje studije za koje smo svesni da su identifikovali toksični supstanci koji mogu da izazovu hroničnu bolest bubrega koja je zapravo prisutna u tkivima bubrega pacijenata koji pate od ove nepoznate bolesti“, kaže dr Džered Braun, profesor na Fakultet farmacije i farmaceutskih nauka Univerziteta Kolorado Skags i jedan od starijih autora. „Ovi podaci pružaju važan trag za misteriju i sugerišu da pored toplotnog stresa usled klimatskih promena, toksični sastojci iz pepela šećerne trske mogu doprineti bolesti.“
Medicinski kampus Univerziteta Kolorado Anschutz radio je sa lekarima u bolnici Rosales u San Salvadoru u El Salvadoru na proceni pacijenata koji pate od ove misteriozne hronične bolesti bubrega.
Autori su pronašli značajno više čestica silicijum dioksida u bubrežnom tkivu pacijenata sa ovom bolešću u poređenju sa pacijentima sa drugim poznatim bubrežnim oboljenjima.
Studija sugeriše da bi bolest mogla biti posledica izlaganja pepelu šećerne trske, koji sadrži amorfne nanočestice silicijum dioksida. Ovaj proces takođe može biti povezan sa ljudima koji rade u pirinčanim poljima, jer sagorevanje pirinča, što se takođe obično radi, takođe može dovesti do oslobađanja pepela koji sadrži silicijum dioksid.
„Dok su ovi podaci preliminarni, možemo utvrditi da spaljivanje šećerne trske možda ne samo da doprinosi klimatskim promenama, već može imati i ulogu u epidemiji koja pogađa poljoprivredne radnike“, kaže Richard Johnson, MD, CU Anschutz škola profesor medicine i jedan od starijih autora.
„Ova bolest je identifikovana kao jedna od prvih novootkrivenih bolesti koje su rezultat posebno zagrejane klime. Sada znamo da su toksikanti takođe uključeni. Nadamo se da će ovaj rad podstaći napore da se fokusiraju na sagorevanje šećerne trske kao potencijalni faktor rizika za razvoj ove misteriozne bolesti bubrega kod radnika i ljudi koji žive u blizini polja šećerne trske.“
