Padajući kroz Sunčev sistem brzinom od zapanjujućih 635.266 kilometara na sat, NASA-ina solarna sonda Parker upravo je oborila rekord za najbrži objekat ikada stvoren ljudskom rukom.
Događaj 27. septembra označava prekretnicu 17. petlje misije oko Sunca jer prikuplja podatke o zagrejanim vetrovima naelektrisanih čestica i nasilnom magnetizmu koji okružuju našu najbližu zvezdu, a dolazi nešto manje od tri godine nakon prethodnog rekorda od 586.863,4 kilometara (364,660 milja) na sat.
Pri ovim brzinama, bilo bi moguće da avion obiđe našu planetu otprilike 15 puta u jednom satu, ili da zumira od Njujorka do Los Anđelesa za nešto više od 20 sekundi.
Ne samo da je to rekordna brzina, već je i rekordna blizina Suncu – samo 7,26 miliona kilometara iznad blistavog okeana plazme za koji smatramo da je površina zvezde.
S obzirom da je Sunce nešto manje od 1,4 miliona kilometara u prečniku, ovo bi bilo slično stajanju nekoliko respektabilnih koraka od užarene logorske vatre. Dovoljno blizu da osetite miris dima, ali ne tako blizu da vam dlake iz nosa zapeče.
Postizanje tako neverovatnih podviga nije bilo rezultat moćnih pogonskih sredstava (barem ne u potpunosti), već više posledica savršeno tempirane igre kosmičkog mini-golfa.
Da bi Parkerova solarna sonda stigla tačno tamo gde je akcija, potrebno je da uđe i izađe iz Sunčeve korone. Nažalost, slučajno stojimo na mobilnoj lansirnoj rampi koja juri kroz svemir desetinama hiljada kilometara na sat.
NASA je koristila snažnu raketu da poravna udarac i spusti svoju toplotno zaštićenu loptu niz nebesko zelenilo brzinom koja je nameravala da poništi brzinu Zemljine orbite i otkotrlja je pravo niz grlo Sunčevog sistema.
Merenje putanje sonde sa puzajućim prolazom Venere koristi gravitaciju planete, usporavajući sondu dovoljno da kruži oko odvoda u spirali koja se polako smanjuje.
Posle ukupno 24 orbite, Solarna sonda Parker bi konačno trebalo da se prevrne preko ivice i da svemirskoj agenciji napravi rupu u jednom; ali ne pre nego što prikupimo gomilu informacija koje će nam pomoći da bolje modelujemo Sunčevo ponašanje.
Sa još sedam krugova do kraja, bez sumnje ćemo videti ove rekorde ponovo razbijene, a svaki služi kao podsetnik šta se može postići uz malo fizike i puno radoznalosti.
