Tokom vikenda, milioni ljudi širom sveta bili su počašćeni očaravajućim prikazom aurore borealis i aurore australis, poznatije kao severno i južno svetlo. Svetla, koja se obično viđaju u regionima nalik kruni koji okružuju Zemljine polove, gurnuta su na srednje geografske širine pojačanom aktivnošću sunca.
Iste geomagnetne oluje koje izazivaju aurore mogu izazvati pustoš u infrastrukturi naše planete koju je napravio čovek. Ove oluje, izazvane česticama visoke energije sa sunca koje udaraju u našu atmosferu, imaju potencijal da unište električne mreže i satelite. Dakle, kakvi su bili uticaji ovog nedavnog naleta olujnog svemirskog vremena?
Oko 8. maja eksplodirala je aktivna oblast Sunca, bacivši oblak od milijardu tona magnetizovanog i električno naelektrisanog materijala poznatog kao koronalno izbacivanje mase (CME) ka Zemlji. Ispostavilo se da je ovo bio prvi od nekoliko uzastopnih CME-a, koji su se kasnije spojili u jednu, masivnu strukturu.
Ovo se srušilo u magnetosferu naše planete, oblast svemira blizu Zemlje kojom dominira zemaljsko magnetno polje. Kako se subatomske čestice iz CME spuštaju nadole, kanali električne struje koji teče kroz deo atmosfere poznat kao jonosfera, su intenzivirani.
Osim pokretanja auroralnih prikaza, ovo može izazvati snažne magnetne fluktuacije na površini Zemlje. Kao rezultat toga, električne struje mogu teći kroz električne mreže, cevovode i železničke linije, potencijalno ometajući normalan rad.
Subatomske čestice iz CME-a mogu izazvati oštećenje solarnih panela i elektronike satelita. Ilon Musk je u subotu rekao da su internet sateliti Starlink njegove kompanije SpaceKs „pod velikim pritiskom“, zbog oluje, „ali da su se do sada održavali“.
Poremećaji u jonosferi su bili pojačani nizom sjajnih erupcija zvanih „baklje“ na Suncu koje su izlile visoko energetsko zračenje preko osunčanog lica Zemlje. Aktivnost baklji je povezana sa radio-zamračenjem koje može ometati visokofrekventne radio komunikacije, kao što su one koje zahtevaju avioni na prekookeanskim letovima. Postoje indicije da je oluja izazvala određene poremećaje na transatlantskim letovima, ali ovi izveštaji se još procenjuju.
Šon Dal, koordinator usluga Centra za predviđanje vremenskih prilika u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) u Koloradu, rekao je američkom Nacionalnom javnom radiju da su operateri elektroenergetske mreže bili zauzeti „radeći na održavanju ispravne, regulisane struje bez prekida“.
Takođe je dodao da su se neki GPS sistemi mučili da zaključaju lokacije i da su nudili pogrešne pozicije. Čini se da su ovi GPS problemi izazvali poremećaj navigacionih sistema u poljoprivrednoj opremi u SAD. Mnogi traktori koriste GPS za sadnju preciznih redova na polju, izbegavajući praznine i preklapanja. Problemi su se desili tokom vrhunca sezone sadnje na srednjem zapadu i u Kanadi.
Nešto od ovoga može zvučati pomalo kao holivudski film katastrofe. Ipak, dok su GPS problemi izazvali značajne poremećaje u poljoprivredi, čini se da uticaji nisu bili rasprostranjeni širom Zemlje. Za mnoge ili većinu izgleda da se život nastavio, bez obzira na to. Kako to?
Svest i pripremljenost su svakako pomogli. Ono što smo upravo doživeli je, bez sumnje, neobično jak svemirski vremenski događaj. Rani su dani i naučnici će godinama koje dolaze analizirati oluju iz maja 2024. Međutim, prve indicije govore da je geomagnetna oluja prošlog vikenda bila najsnažnija od „oluje za Noć veštica“ iz oktobra 2003. godine. Osim prelepih svetla na nebu, negativni uticaji oluje iz 2024. još nisu potpuno jasni.
U ovoj fazi, ne izgleda da je bilo katastrofalnih kvarova, ali infrastrukturni operateri će vršiti pregled da bi shvatili da li su i kako pogođeni njihovi sistemi. Iza kulisa, nacionalne agencije kao što su NOAA i Met Office u UK su pratile aktivnosti, izdavale prognoze i upozorenja zainteresovanim stranama i povezivale se sa stručnjacima i vladama. Kao odgovor, infrastrukturni operateri su preduzeli korake kako bi osigurali kontinuitet usluga i zaštitili svoju opremu.
Međutim, ono što smo upravo doživeli nije bio najveći takav događaj ikada viđen. Ta čast pripala je „Karingtonovom događaju“ iz septembra 1859. godine, na kojem je masivni CME (ili najverovatnije par CME) pokrenuo ogromnu geomagnetnu oluju koja je gurnula auroru borealis čak na jug do Kariba i izazvala tako moćne struje u bakru telegrafske linije da je najmanje jedan operater pretrpeo jak strujni udar — iako je živeo.
Prema nekim pokazateljima, događaj u Karingtonu bio je dva do tri puta snažniji od oluje kojoj smo upravo bili svedoci. Ovakvi masovni događaji su retki, verovatno se dešavaju jednom u nekoliko stotina godina, za razliku od oluje iz maja 2024. koja je bila razmaha koja se viđala svakih nekoliko decenija.
Ljudska tehnologija je u stanju da se nosi sa relativno snažnim vremenskim prilikama u svemiru, ali moderne tehnologije i infrastruktura nikada nisu iskusile ništa poput Karingtonovog događaja. Zbog toga istraživači nastoje da bolje razumeju vremenske prilike u svemiru i rade sa agencijama i vladom da predvide i ublaže njegov uticaj na naše društvo i razviju bolje alate za predviđanje.
