Inteligentni sistemi podučavanja matematičkih zadataka pomogli su učenicima da ostanu ili čak poboljšaju svoj učinak tokom pandemije. Ovo je zaključak nove studije koju su vodili Univerzitet Martin Luter Hale-Vitenberg (MLU) i Univerzitet Lafboro u Velikoj Britaniji.
U okviru svog rada, istraživači su analizirali podatke iz 5 miliona vežbi koje je uradilo oko 2.700 učenika u Nemačkoj u periodu od pet godina. Studija je pokazala da deca sa slabijim učinkom imaju koristi ako redovno koriste softver. Rad je objavljen u časopisu Computers and Education Open .
Inteligentni sistemi za podučavanje su digitalne platforme za učenje koje deca mogu da koriste za rešavanje matematičkih zadataka. „Prednost ovih brzih sredstava za učenje je u tome što učenici dobijaju trenutnu povratnu informaciju nakon što podnesu svoje rešenje. Ako je rešenje netačno, sistem će pružiti dodatne informacije o grešci učenika.
„Ako se određene greške ponove, sistem prepoznaje nedostatak i daje dodatne skupove problema koji rešavaju problem“, objašnjava docent dr Markus Spicer, psiholog na MLU. Nastavnici bi takođe mogli da koriste softver kako bi otkrili moguće praznine u znanju u svojim časovima i prilagodili svoje lekcije u skladu sa tim.
Za novu studiju, Spitzer i njegov kolega profesor Korbinian Moeller sa Univerziteta Loughborough koristili su podatke od „Bettermarks“, velikog komercijalnog dobavljača takvih sistema podučavanja u Njemačkoj. Tim je analizirao učinak učenika pre, tokom i posle prva dva blokada zbog korona virusa.
Njihova analiza obuhvatila je podatke od oko 2.700 dece koja su rešila više od 5 miliona zadataka. Podaci su prikupljeni između januara 2017. i kraja maja 2021. „Ovaj duži vremenski okvir nam je omogućio da posmatramo putanje učinka učenika tokom nekoliko godina i analiziramo ih u širem kontekstu“, kaže Špicer.
Pokazalo se da je učinak učenika ostao konstantan tokom čitavog perioda. „Činjenica da njihov učinak nije opao tokom izolacije je pobeda sama po sebi. Ali naša analiza takođe pokazuje da su deca sa slabijim učinkom čak uspela da smanje jaz između sebe i učenika sa višim uspehom“, zaključuje Špicer.
Prema psihologu, inteligentni sistemi podučavanja su koristan dodatak konvencionalnim časovima matematike. „Upotreba sistema za podučavanje uveliko varira od države do države. Međutim, naša studija sugeriše da bi njihovu upotrebu trebalo proširiti na sve strane“, objašnjava Spitzer. Sistemi bi takođe mogli da pomognu tokom budućih zatvaranja škola, na primer u slučaju ekstremnih vremenskih uslova, štrajkova u transportu ili sličnih događaja.