Da li je empatija povezana sa algebrom? Može li društvena svest predvideti nečije shvatanje Šekspira?
Istraživanja su pokazala da su veštine socijalno-emocionalnog učenja (SEL) snažan prediktor obrazovnih i karijernih postignuća. Nova studija otkriva da SEL promene iz godine u godinu takođe predviđaju akademski uspeh.
Nekoliko školskih okruga u Kaliforniji – poznatih kao CORE distrikti – ispituju učenike na njihovim nivoima SEL, uključujući njihovu društvenu svest i samoupravljanje, u nastojanju da se prikupe i podele informacije za bolje rezultate učenika.
Istraživači su procenili četiri aspekta SEL-a – način razmišljanja o rastu, društvenu svest, samoefikasnost i samoupravljanje kako bi utvrdili da li promene u pojedinačnim izveštajima od jedne godine do sledeće predviđaju promene u rezultatima matematike i engleskog jezika (ELA) i pohađanju učenici od četvrtog do šestog razreda.
Otkrili su da su povećanje mentaliteta rasta (verovanje da se sposobnosti mogu poboljšati uz napor) i samoupravljanje (regulacija nečijih emocija, misli i ponašanja) bili najjači prediktori matematičkih i ELA rezultata.
„Često pretpostavljamo da su promene u merama samoprijavljivanja nepouzdane, ali naš rad otkriva da je u okviru ovog uzorka učenika srednjih škola, povećanje razmišljanja o samoprocenjivanju rasta ili samoupravljanja povezano sa povećanjem rezultata na testu koji može da varira od ekvivalentnog između osam i 45 dana učenja“, kaže Klint Kanopka, docent za primenjenu statistiku na NIU Steinhardt.
Za svoju studiju, autori su procenili longitudinalne podatke za 49.216 učenika u CORE okruzima za školske 2014–15, 2015–16 i 2016–17. Koristili su SEL rezultate, matematičke i ELA standardizovane rezultate testova i stope pohađanja da bi izračunali da li promene SEL predviđaju promene u rezultatima testa i/ili pohađanju.
Njihovi nalazi, objavljeni u AERA Open-u, potvrdili su da je povećanje SEL-a učenika, koje su sami prijavili, u razmišljanju o rastu i samoupravljanju predviđalo ELA i postignuća iz matematike. Na primer, očekuje se da će učenik koji je prijavio povećanje razmišljanja rasta od jedne standardne devijacije dok je prešao iz četvrtog u peti razred imati istovremeno povećanje svog ELA rezultata od 0,028 SD, što je ekvivalentno 2,56 poena. Pored toga, otkrili su da je u tipičnoj školskoj godini povećanje samoefikasnosti (jedna standardna devijacija) povezano sa pohađanjem 0,11 dodatnih dana škole.
„Ovaj rad pruža ključni dokaz za korisnost praćenja longitudinalnih promena u nivoima SEL koji su sami prijavljeni, dajući istraživačima politike još jedno merno sredstvo za procenu uticaja obrazovnih intervencija“, kaže Kanpoka.
