Socijalna izolacija je značajan faktor rizika za upotrebu staračkih domova među starijim osobama, prema studiji objavljenoj na internetu 24. jula u JAMA Internal Medicine.
dr Meri Luiz Pomeroj, sa škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru, i kolege su procenili da li su viši nivoi socijalne izolacije povezani sa hospitalizacijom preko noći, boravkom u ustanovama za kvalifikovane nege i smeštajem u starački dom među nacionalno reprezentativnim uzorkom od 11.517 starijih osoba koje žive u zajednici.
Istraživači su otkrili da je oko 15 procenata starijih odraslih američkih osoba koje žive u zajednici iskusilo društvenu izolaciju, što je značajno povezano sa povećanim izgledima za smeštaj u starački dom (odnos šanse, 2,01) i boravak u ustanovama za kvalifikovanu negu (odnos šanse, 1,16) tokom dve godine. Za svaki poen povećanja rezultata socijalne izolacije, procenjena verovatnoća smeštaja u starački dom ili boravak u kvalifikovanoj ustanovi za negu povećala se za 0,5 odnosno 0,4 procentna poena. Međutim, viši nivoi socijalne izolacije nisu bili povezani sa stopama dvogodišnje hospitalizacije.
„Ova kohortna studija je otkrila da je socijalna izolacija značajan faktor rizika za upotrebu staračkih domova među starijim osobama“, pišu autori. „Napori da se odvrati ili odloži ulazak u staračke domove treba da teže poboljšanju socijalnog kontakta kod kuće ili u okruženju. Dizajn i procena intervencija koje optimizuju društvene veze starijih odraslih imaju potencijal da poboljšaju njihove zdravstvene putanje i ishode.“
