Snažna podrška Ukrajini znači da ima „malo prostora“ za evropske političare da iskoriste proruske spoljnopolitičke poruke, pokazuje nova studija. Istraživači su pronašli široku podršku za Ukrajinu širom kontinenta, kao i za politike koje pomažu naciji, kao što je uvođenje sankcija Rusiji.
Ali javno mnjenje je više pomešano po pitanju pristupa NATO-a i toga da li Ukrajina treba da postane članica.
Stručnjaci su otkrili da se evropske nacije mogu klasifikovati u tri različite grupe. Državljani Nemačke, Francuske i Španije bili su „čvrste pristalice” Ukrajine. Oni u Italiji i Mađarskoj bili su „bliže ogradi“, dok su stanovnici Estonije, Finske, Poljske, Švedske i Velike Britanije „velike pristalice“.
Studija Katarine Tomson, Matijasa Madera, Feliksa Minhova, Džejsona Rajflera i Haralda Šoena objavljena je u časopisu International Affairs. Istraživači su analizirali podatke javnog mnjenja o ratu u Ukrajini prikupljene u februaru 2023. u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Estoniji, Mađarskoj, Poljskoj, Finskoj i Švedskoj, Italiji i Španiji.
Ljudi u Velikoj Britaniji bili su među najvećim pristalicama Ukrajine, zajedno sa istočnoevropskim nacijama i Finskom i Švedskom, koje su se prijavile za članstvo u NATO-u nakon ruske invazije.
U drugoj grupi zemalja, koja uključuje Francusku, Nemačku i Španiju, građani su takođe krivili Rusiju za rat i snažno su se zalagali za stajanje uz Ukrajinu. Manjina glasača smatra da Ukrajinu treba podstaći da prihvati teritorijalne gubitke koji bi mogli pomoći da se okonča rat ili da bi trebalo ukinuti ekonomske sankcije Rusiji.
U ovoj drugoj grupi zemalja istraživači su pronašli neke džepove proruskih simpatija u krajnje desnim populističkim partijama, kao i među nekim grupama levičarskih partija sa istorijom bliskih odnosa sa Sovjetskim Savezom. Otprilike polovina pristalica nemačke Alternative za Nemačku (AfD) pripisala je deo odgovornosti za rat Ukrajini, a 56 odsto je reklo da bi pozvalo Ukrajinu da ustupi deo teritorije Rusiji.
U trećoj grupi zemalja — Italiji i Mađarskoj — ljudi su podržavali Ukrajinu, ali su ostali „bliže ogradi“. Više od 40% Italijana pripisalo je neku odgovornost za rat Ukrajini, kao i 55% Mađara. Nasuprot tome, 20% ili manje pripisalo je određenu odgovornost Ukrajini u UK, istočnoevropskim zemljama, Finskoj i Švedskoj, kao i između 25% i 35% u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji.
U svim zemljama stariji ljudi su više podržavali povećanje prisustva NATO trupa u istočnoj Evropi i prijem Ukrajine u alijansu nego mlađe starosne grupe.
Ljudi su bili više podeljeni u pogledu političkih opcija za NATO. U nekim zemljama većina je podržavala i povećanje prisustva NATO-a u istočnoj Evropi i prijem Ukrajine u NATO, dok se u drugim većina protivila ovoj politici. Ovo može odražavati percepcije da takvi koraci mogu dovesti do dubljeg uključivanja njihove zemlje u sukob između Rusije i Ukrajine.
Dr Thomson je rekao: „Evropski građani ostaju ujedinjeni u podršci ukrajinskim ratnim naporima. Neuspeh u postizanju vojnih uspeha bi, međutim, mogao da potkopa ovu podršku. Ovo bi moglo biti posebno problematično u zemljama poput Nemačke u kojima je javnost skeptičnija i gde se dugo ne – ostaju militaristička i izolacionistička osećanja.
„Rusija se sada možda ‘igra na vreme’, nadajući se da će javnost umorna od rata zahtevati završetak rata. Postoje razlozi da se misli da takav pristup sa strane Rusije verovatno neće uspeti. Naši nalazi sugerišu da se Ukrajina primi u članstvo NATO-a. bilo bi politički teško“.
