Klimatski uticaji kao što su suva, topla leta smanjuju rast i povećavaju mortalitet drveća u Švarcvaldu jer negativno utiču na klimatski vodni bilans, odnosno na razliku između padavina i potencijalne evapotranspiracije. To je centralni nalaz dugoročne studije uticaja klime i klimatskih promena na drveće u Švarcvaldu koju su sproveli prof. dr Hans-Peter Kale i prof. dr Hajnrih Špiker, koji su oboje profesori rasta šuma i dendroekologije na Univerzitetu u Frajburgu.
Istraživači su koristili konzistentnu vremensku seriju od 68 godina (1953. do 2020.) kao osnovu za svoje istraživanje. Pokriva godišnju smrtnost svih stabala na površini od skoro 250 hiljada hektara javnih šuma u Švarcvaldu. Oni su analizirali ove podatke u poređenju sa drugom serijom podataka o klimatskom bilansu vode za mesece od maja do septembra. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Global Change Biology.
„Naša vremenska serija o rastu i smrtnosti drveća u Švarcvaldu je jedinstvena i omogućava kvantitativnu analizu uticaja toplote i suše“, kaže Kahle. Zajedno sa kolegom pregledao je stabla koja su stradala od insekata ili gljivica, atmosferskih taloženja, mraza ili suše i drugih uzroka.
Vremenske serije o klimatskom vodnom bilansu — koje pokrivaju 140 godina (1881–2020) — pokazuju kontinuirani opadajući trend. „U ovoj analizi se takođe odražava smrtnost drveća na kraju prošlog veka poznata kao Forest Dieback I. U Švarcvaldu, njen obim se može objasniti isključivo vremenskim uslovima i povezanom infestacijom potkornjaka“, objašnjava Spiecker.
U to vreme je, međutim, zamrlo najviše 12% održivog godišnjeg rasta, ali je stopa mortaliteta posle ekstremno sušnih leta poslednjih godina porasla na 40% održivog godišnjeg rasta. Održivi rast opisuje zbir prosečnog godišnjeg prirasta drveta koji se koristi kao osnova za izračunavanje godišnje dozvoljene održive seče drveta.
U 2019. smrtnost je dostigla vrhunac sa više od sedam puta prosečne stope mortaliteta u periodu od 1953. do 2017. Kahle elaborira: „Ono što je takođe upadljivo je određena pravilnost u pojavljivanju hladno-vlažnih i toplo-sušnih perioda koji su se ponavljali. u prošlosti otprilike svakih četrnaest godina. Ali primetili smo da hladni-vlažni periodi postaju sve slabiji, dok toplo-sušni periodi postaju sve ozbiljniji.“