Ako redovno vežbate, verovatno ste primetili da povećavate napor ako u pozadini svira muzika. Istraživači to znaju kao ergogeni efekat; prava muzika čini da se osećate manje umorno i izaziva pozitivnu reakciju na stres u telu.
„Dobro je poznato da muzika može da poboljša performanse tokom vežbanja. Ali sportisti ne mogu da nose slušalice tokom takmičenja. Želeli smo da razumemo šta se dešava ako slušate muziku pre takmičenja, a ne tokom njega“, kaže vanredni profesor Aron Laksdal sa Univerziteta u Agder (UiA).
Da bi došao do dna ovoga, njemu i njegovim kolegama je bilo potrebno četrdeset mladih vojnika i dve verzije tehno numere koju sam komponovao.
„Regrutovali smo ispitanike da učestvuju u eksperimentu od vojnih regruta. To je bio svestan izbor jer su otprilike istih godina, imaju manje-više isti ukus za muziku i relativno su dobro obučeni“, kaže Laksdal.
Za istraživače je bilo važno da kontrolišu stvari koje bi mogle uticati na rezultate. Stoga je takođe bilo važno pažljivo odabrati muziku.
„Ako neko ima poseban odnos sa ‘Eie of the Tiger’, nastupiće izuzetno dobro kada je čuje. Drugi mogu imati negativan odnos sa pesmom, a to takođe može uticati na performanse“, kaže Laksdal.
Istraživači su morali da pronađu muzičko delo koje niko od učesnika ranije nije čuo. Rešenje je bio student osnovnih studija elektronske muzike na Fakultetu likovnih umetnosti UiA.
„Koliko znamo, ovo je prvi put da je neko koristio muziku koju sam komponovao da bi istražio efekat koji ona ima pre takmičenja“, kaže docent Andreas Vaaler Røshol na UiA.
On vodi diplomski studij elektronske muzike na univerzitetu i dao je svojim studentima zadatak da kreiraju muzičko delo koje bi bilo pogodno za obuku, a koje bi moglo da se prilagođava tempu.
„Izazov je bio stvoriti muzičko delo koje odgovara anketi i koje još uvek ima kvalitete ekvivalentne nečemu što bi moglo biti na listi za reprodukciju subjekata“, kaže on.
Najbolje rešenje je došao od studenta Martina Brudevolla Vosseteiga. Njegova tehno numera je dizajnirana da se reprodukuje brže ili sporije, a da to ne ugrozi kvalitet muzike.
„Pojačava naše istraživanje da smo uspeli da dizajniramo muziku u tolikoj meri. Želeli smo muziku koju bi ciljna grupa razumela, bez vokala, i koja bi naterala ljude da vežbaju“, kaže Røshol.
Prethodna istraživanja u UiA pokazuju da pojedinci fizički reaguju na elektronsku plesnu muziku (EDM) hteli to ili ne.
U nizu eksperimenata, četrdeset mladih vojnika — 23 muškarca i 17 žena — dobilo je ili brzu verziju, sporiju verziju ili uopšte nije bilo muzike. Zatim su ih pitali kako se osećaju. I konačno, završili su trideset i drugu sesiju na spravi za veslanje.
Istraživači su merili efekat muzike u dve oblasti.
Jedna oblast je bilo mentalno stanje. Ovo je otprilike kako su se učesnici osećali. Druga oblast je o tome koliko su učesnici bili pripremljeni za nastup, koliko su bili „željni“.
„Učesnici su postigli veći rezultat u obe oblasti nakon slušanja muzike. Bez obzira da li je muzika bila brza ili spora, imala je pozitivan pripremni efekat na izvođača u poređenju sa onim kada nisu slušali muziku“, kaže Lakdal.
Oni koji su pre vežbe slušali brzu muziku bili su i oni koji su se najviše trudili tokom veslanja.
„Ovo pokazuje da će oni koji slušaju muziku pre takmičenja imati više psiholoških koristi“, kaže Lakdal.