U morskom carstvu, vertikalna migracija diela je uobičajen obrazac hranjenja: tokom dana, zooplankton, ribe i drugi morski život koji se hrani ovim organizmima kriju se u tamnijim dubinama okeana.
Noću, kada je manje svetla, oni se dižu na površinu da love plen. Istraživači iz GEOMAR Helmholtz centra za istraživanje okeana Kil, Senckenberg am Meer—Nemački centar za istraživanje morskog biodiverziteta, Institut Alfred Vegener, Helmholtz centar za polarna i morska istraživanja (AVI) (cijela Nemačka) i REV Ocean (Norveška) posmatrali su hobotnice na Arktiku idu suprotnim putem: video snimci snimljeni sa daljinski upravljanim vozilima i vučenim sistemima za posmatranje na licu mesta na Arktiku sugerišu da „dumbo“ hobotnica Cirrotheutis muelleri migrira iz vodenog stuba do morskog dna, gde hvata rakove i polihete.
„Prvi put su slike hobotnica Cirrotheutis muelleri ovako detaljno analizirane“, naglašava dr Aleksej Golikov. Dubokomorski biolog u GEOMAR Helmholtz centru za istraživanje okeana Kil je vodeći autor nedavne publikacije u Proceedings of the Roial Societi B koja opisuje novo uočeno ponašanje hobotnice.
„S jedne strane, videli smo ove životinje kako slobodno plutaju u različitim dubinama vodenog stuba sa svojim rukama i mrežom široko raširenim, u položaju nalik kišobranu – veoma energetski efikasan i prikriven način da lutaju svojim okruženjem. Ali onda postojao je ovaj veoma jasan obrazac hranjenja: Koristeći svoja peraja nalik na krila, oni polako plivaju iznad morskog dna, iznenada slete da bi obavili hranu rukama i mrežom i poleteli sa svojim obrokom, snažno lepršajući.“
Pored toga, istraživači su pronašli mnoge tragove u sedimentu koji su protumačeni kao tragovi takvog sletanja i omotača plena.
Proces je zabeležen tokom nekoliko ekspedicija sa istraživačkim brodovima Polarstern, Maria S. Merian, Sonne i Kronprins Haakon u Arktičkom okeanu između 2019. i 2022. godine, koristeći daljinski upravljana vozila ROV Phoca, ROV Kiel 6000 i Aurora Borealis, kao i Pelagic Sistem za posmatranje na licu mesta (PELAGIOS) i Sistem za posmatranje okeanskog dna (OFOBS).
Da bi potvrdili da posmatrano ponašanje pokazuje naviku hranjenja, istraživači su je proverili u odnosu na podatke o sadržaju stomaka pojedinaca uhvaćenih mrežama na dnu.
„Analizom jedinstvenih snimaka sa raznih ekspedicija koje su nam bile dostupne, uspeli smo da otkrijemo još jednu tajnu dubokog mora, pružajući dodatni dokaz da još mnogo toga treba otkriti“, kaže dr Henk-Jan Hoving, šef odeljenja. radna grupa za dubokomorske biologije u GEOMAR-u. „Cirrotheutis muelleri je veoma česta vrsta hobotnice na Arktiku. Koliko znamo, njena silazna migracija koja ide u suprotnom smeru od uobičajene vertikalne migracije je jedinstvena među glavonošcima. Do sada je poznata samo po određenim ribama i holoturijama.“
Autori takođe sugerišu da migracija u suprotnom smeru može funkcionisati kao još jedna veza između gornjih slojeva i morskog dna. On uvodi ugljenik iz bentoske mreže ishrane u pelagičku mrežu ishrane i može doprineti prenosu energije do većih grabežljivaca kao što su ajkule i kitovi zubati koji rone u dubokom ronjenju koji se hrane kružnim hobotnicama. Pored toga, pasivna kretanja koja pokrivaju nekoliko kilometara treba uzeti u obzir u strategijama očuvanja.
