Sa Globalnom nedeljom ishrane i hidratacije 2024. koja počinje danas, istraživači su najavili intrigantno otkriće – potrošači uglavnom preferiraju slike hrane generisane veštačkom inteligencijom u odnosu na stvarne slike hrane, posebno kada nisu svesni njihove prave prirode. Novi nalazi su objavljeni u časopisu Kvalitet i preferencija hrane.
Prema istraživačima, rezultati sugerišu da vizuelni prikazi hrane generisane veštačkom inteligencijom ističu u poboljšanju privlačnosti prikazane hrane koristeći ključne karakteristike kao što su simetrija, oblik, sjaj, i ukupno osvetljenje i boja. Poznato je da sve ovo značajno doprinosi atraktivnosti slika o hrani.
Čak i suptilna podešavanja u pozicioniranju mogu poboljšati privlačnost slika hrane koje generiše veštačka inteligencija. Glavni autor Giovanbattista Califano (Odeljenje za poljoprivredne nauke, Univerzitet u Napulju Federiko II) objasnio je: „Kao ljudi, skloni smo da se osećamo nelagodno kada su predmeti usmereni ka nama, tumačeći ih kao pretnje, čak i kada je to samo hrana.
„Kada ima zadatak da replicira fotografije hrane na kojima se nalaze predmeti koji su usmereni na posmatrača, kao što je gomila šargarepe ili komad kolača, AI često postavlja hranu tako da ne pokazuje direktno na posmatrača. Ovo zahteva dalje proučavanje, ali verovatno je da ovaj pristup poboljšava uočenu privlačnost prikazane hrane.“
U studiji, istraživači su zamolili 297 učesnika da ocene stvarne ili AI generisane slike hrane na skali od „Uopšte nije ukusno“ do „Izuzetno ukusno“. Slike su prikazivale niz prirodne, prerađene i ultra-obrađene hrane, od jabuka i šargarepe do čokoladnih milkšejkova i pomfrita.
Kada je učesnicima rečeno kako je svaka slika stvorena – bilo putem fotografije ili veštačke inteligencije – oni su imali tendenciju da istinske i generisane verzije ocenjuju podjednako privlačnim. Međutim, kada učesnici nisu bili svesni procesa kreiranja slike, verzija generisana veštačkom inteligencijom je dosledno ocenjena kao znatno privlačnija od prave slike hrane.
Rukovodilac studije i koautor profesor Čarls Spens (Odeljenje za eksperimentalnu psihologiju, Univerzitet u Oksfordu) je rekao: „Dok vizuelni prikazi generisani veštačkom inteligencijom mogu ponuditi mogućnosti za uštedu za trgovce i industriju smanjenjem troškova naručivanja snimanja hrane, ovi nalazi ističu potencijalni rizici povezani sa pogoršanjem ‘vizuelne gladi’ među potrošačima – fenomen u kojem gledanje slika hrane izaziva apetit i žudnju.“
„Ovo bi potencijalno moglo uticati na nezdravo ponašanje u ishrani ili podstaći nerealna očekivanja o hrani među potrošačima.“
Pored toga, istraživači su takođe otkrili da slike generisane veštačkom inteligencijom imaju tendenciju da prikazuju hranu koja je energetski gušća u poređenju sa originalima, posebno u prikazanom obilju. Na primer, AI može povećati broj pomfrita na slici ili dodati još šlaga u desert.
S obzirom na to da ljudi imaju evolucioni nagon da posvete više pažnje hrani bogatoj energijom, to izaziva zabrinutost da bi široko rasprostranjeno širenje takvih idealizovanih slika o hrani moglo promovisati ishranu nezdrave hrane izazvane znakom.
Štaviše, sa globalnim kretanjem ka održivijim obrascima potrošnje, uključujući promociju ‘ružnog’ voća i povrća, postoji zabrinutost da bi stalna proizvodnja slika hrane poboljšane veštačkom inteligencijom mogla da podstakne potrošače ka nerealnom standardu kako bi prirodna hrana trebalo da izgleda, potencijalno šteti naporima za održivost.
