Lako je slaviti osnaživanje žena tokom Meseca istorije žena, ali promovisanje dobrobiti žena nakon nekoliko posvećenih nedelja je druga, teža priča.
Istraživači poput profesorke psihologije UNM-a Tanije Rejnolds fokusiraju se na razloge zašto, i istražujući kako konkurencija za romantične partnere i suptilni znaci ovog takmičenja mogu uticati na samopouzdanje žena.
„Kroz istoriju, žene su smatrane pasivnijim i manje takmičarskim polom. Ovi stereotipi su previše pojednostavljeni. Bilo mi je očigledno da se žene takmiče“, rekla je ona.
U časopisu Arhiva seksualnog ponašanja, Reinolds je objavio članak „Slim većina: Uticaj odnosa polova na nezadovoljstvo ženskog tela i motivaciju za gubitak težine“. Kroz eksperimente i ankete sa više od 1.700 žena, cilj je bio da se pokaže kako je neposredna okolina žena uticala na njihovu sliku o telu i motivaciju za ishranu.
„Iz evolucione perspektive, mi smo potomci predaka koji su se uspešno takmičili za parove“, rekla je Rejnolds. „Tako bi, u proseku, trebalo da posedujemo neke od tih istih psiholoških tendencija da se poredimo sa istopolnim vršnjacima i da se takmičimo za partnera. Nisam siguran da se ljudi ikada mogu potpuno otarasiti ovih tendencija, ako su to tendencije koje su donele uspeh za naše pretke“.
Rejnolds je otkrio da je najvažniji faktor u uticaju na konkurenciju i sliku o sebi nešto što se naziva odnos polova; to je odnos muškaraca i žena u lokalnom stanovništvu.
„Za one koji su zainteresovani za romantične partnere suprotnog pola, odnos polova odražava stepen konkurencije za romantične partnere. To jest, odražava koliko potencijalnih partnera u odnosu na istopolne rivale ima u lokalnom okruženju. Kada je odnos polova nagnut ka više istopolnih rivala, postoji pojačana konkurencija za ograničen broj potencijalnih partnera“, rekla je Rejnolds.
„Iako se žene često ne takmiče koristeći fizičke udarce, one nisu pasivna stvorenja kakva mi ih društvo predstavlja. Žene se takmiče za status, resurse, informacije i socijalne partnere. U mnogim vrstama, ženke se takmiče jedna sa drugom. Ovo takmičenje postaje sve više intenzivirani u ženskim iskrivljenim odnosima polova, gde ima manje partnera, a više rivala. Želeo sam da vidim da li se ovi obrasci iz šireg biološkog sveta takođe primenjuju među ljudima, i jesu“, rekla je Rejnolds.
Rejnolds je otkrio da neposredna okolina žena može uticati na njihovo mišljenje o sebi i drugima. Što je više žena u odnosu na muškarce u nekoj oblasti, to su žene bile konkurentnije jedna drugoj za romantične partnere i gore su se osećale u vezi sa svojim telima.
„Kada je muškaraca bilo u izobilju, žene su se osećale sigurnije u svojim telima i manje motivisane da izgube težinu. Kada su muškarci bili relativno retki, žene su se osećale nesigurnije u vezi sa svojim telima, jer su ova okruženja konkurentnija da privuku ili zadrže romantične partnere“, rekla je Rejnolds.
Osim pojačanih pritisaka da se takmiče za romantične partnere, heteroseksualne žene suočile su se sa još jednom bitkom kada su se vratile kući i pogledale u ogledalo.
„Otkrili smo da su žene koje su sebe smatrale u odnosu na ženski spol manje zadovoljne svojim telima i više su motivisane da izgube težinu. Ove tendencije sugerišu da ako se žene nađu u kontekstu u kojem postoji iskrivljenost prema više žena, one može doživeti nezadovoljstvo telom i pojačane motivacije za dijetu“, rekla je Rejnolds.
Ta iskrivljenost u odnosu polova, sa manje muškaraca, a više žena, dovela je do toga da se žene osećaju gore zbog svog izgleda. Ove žene su bile nezadovoljnije svojim telima – svojom težinom i oblikom – i više su se naginjale dijeti. Suprotno je bilo kada je odnos polova favorizovao muškarce.
„Kada se žene nađu u kontekstu u kojem ima relativno više muškaraca, možda se osećaju zadovoljnijim svojim telima i manje motivisanim da izgube težinu“, rekla je Rejnolds.
To je nešto, kaže Rejnolds, što bi žene možda želele da razmotre kada se sele u nove gradove ili biraju koje će fakultete pohađati.
„Naši nalazi sugerišu da bi okruženja u koje se žene biraju mogla imati posledice na to kako se osećaju u vezi sa svojim telima. Stoga, ako neko bira grad u koji će se preseliti, može uzeti u obzir odnos polova u tim sredinama. Ako je neko veoma osetljiv na sebe -U drugim poređenjima, mogli bi se osećati srećnije u okruženjima koja su više muško iskrivljena“, rekla je ona.
Neke lokacije u stvarnom životu na kojima postoji iskrivljenost u odnosu na žene uključuju velike gradove poput Njujorka, Čikaga, Bruklina, Filadelfije i Baltimora. To je takođe faktor u odlukama o univerzitetskim kampusima, jer Nacionalni centar za statistiku obrazovanja takođe pokazuje da su kampusi na koledžima sada iskrivljeni tako da skoro 60% čine žene.
„Naši nalazi sugerišu da bi žene u univerzitetskim kampusima mogle da dožive povećano nezadovoljstvo telom kao rezultat ovih iskrivljenih odnosa polova. Stoga, na ovim univerzitetima i velikim gradovima, žene se mogu naći okružene istopolnim vršnjacima, boreći se da pronađu partnere, a potencijalno, nezadovoljan njihovim izgledom“, rekla je Rejnolds.
Ova studija uspostavlja još jednu oblast zabrinutosti kada je reč o često opasnim percepcijama koje žene imaju o sebi. Nacionalna organizacija za žene izveštava da je većina žena 59% izjavilo nezadovoljstvo svojim oblikom tela, a 66% je izrazilo želju da smrša. Rejnoldsovi nalazi sugerišu da bi konkurentnost ženskog okruženja mogla igrati ulogu u rasprostranjenosti ovih zabrinutosti.
Međutim, Reinolds je dao predloge kako bi žene mogle da prevaziđu neke od ovih pritisaka.
„Još jedna stvar koju vredi razmotriti je koju vrstu partnera želimo da privučemo. Da li zaista želimo partnera koji je tako lako pokoleban izgledom? Ako ne, onda bi možda trebalo da razmislimo koga privlačimo ulažući toliko u svoj izgled. Možda ako tražimo osobine potencijalnih partnera koje prevazilaze površinu, kao što su inteligencija ili ljubaznost, naći ćemo partnere koji rade isto“, rekla je Rejnolds.
Ove zabrinutosti se takođe pojavljuju rano u životu žena. Kako je 50% tinejdžera samosvesno u vezi sa svojim telima, do 60. godine, 32,6% žena oseća se samosvesno o svom telu. Ovi brojevi ne uzimaju u obzir ulogu odnosa polova. Važno je napomenuti, međutim, Rejnolds kaže da društvena očekivanja oko ženskih tela variraju tokom vremena.
„Ono što predstavlja idealizovano žensko telo se promenilo tokom vremena i kako smo postali sigurniji u ishranu. Na primer, neka istraživanja otkrivaju da kada ljudi nemaju pouzdan pristup hrani, oni su privlačniji ženama težeg sastava“, kaže ona. „Dakle, iako ljudi mogu imati mentalne adaptacije da se uporede jedni sa drugima, koji tipovi tela se smatraju idealnim imaju i verovatno će nastaviti da se menjaju tokom vremena.“
Nije lako rešenje da se jednostavno ne poredite sa drugima; Ako ostavimo na stranu odnos polova, zapanjujućih 90% žena već upoređuje svoje pojavljivanje sa drugima na društvenim mrežama. Ipak, biti svestan odnosa polova i zašto možda osećate ovo ogromno samoponižavanje je početak.
„Iako se žene i dalje suočavaju sa velikim pritiskom da privuku i zadrže romantične partnere, vredi razmisliti da li je to neposredan prioritet za nečije ciljeve. Možda bismo mogli da provedemo neko vreme ulažući umesto toga u naše druge ciljeve“, kaže Rejnolds. „Neki od najboljih prediktora životne sreće su pronalaženje smisla ili svrhe i ispunjavanje društvenih odnosa. Dakle, jedan od načina da se izbegne stres romantičnog nadmetanja je fokusiranje na druge oblasti života koje vode ka blagostanju.“
Rejnolds takođe kaže da ako se nađete da kritikujete, osuđujete ili da ste strogi prema svom izgledu kada je u pitanju traženje partnera, stara izreka „izgled nije sve“ i dalje stoji.
„Ako se neko nađe u ženskom okruženju, možda bi želeo da ima na umu da je fizički izgled samo jedan aspekt onoga što nekoga čini privlačnim potencijalnim romantičnim partnerima. Međukulturalni podaci sugerišu da pojedinci takođe visoko cene inteligenciju, humor, iskrenost , ljubaznost, komunikacijske veštine i pouzdanost pri odabiru dugoročnih romantičnih partnera. Dakle, postoji mnogo puteva za povećanje nečije privlačnosti potencijalnim partnerima u ovim veoma konkurentnim okruženjima.“
Takođe je važno zapamtiti, posebno tokom Meseca ženske istorije, da su heteroseksualne žene iznova i iznova pokazale da žene mogu da trijumfuju i pronađu ispunjenje nezavisno od muškaraca.
„Kroz ljudsku istoriju, žene su više zavisile od muškaraca kako bi obezbedili sebe i svoju decu“, rekla je Rejnolds. „Ovo je manje tačno danas kada žene imaju veći pristup obrazovanju, poslovima, resursima i socijalnoj podršci. Danas imamo mnogo više puteva do statusa i sigurnosti nego samo kroz naše romantične partnere.“
